Beč na prvom mestu po kvalitetu života

Finansijska kriza nije donela globalne promene u rejtingu gradova po kvalitetu života. Kao i pre godinu dana u vrhu liste dominiranju predstavnici evropskog kontinenta, a i u trojku lidera svrstani su gradovi Starog sveta.

"Merser" za polaznu tačku uzima Njujork, sa kvalitetom života ocenjenim sa 100 poena, i sa njim se porede karaktetristike drugih gradova. Ovog puta Njujork je sa svojom ocenom 100 zauzeo 49. poziciju u rejtingu, dok je Beč, kao prvi na listi, zaradio je 108,6 poena, a poslednji Bagdad je dobio samo 14,7 poena.

"Srebro" je ovog puta pripalo Cirihu, do nedavno na prvoj poziciji, koju je prošle godine ustupio austrijskoj prestonici. Dalje slede kanadski Vankuver i novozelandski Okland, koji dele četvrto i peto mesto.

U top 10 gradova sa najkvalitetnijim životom svrstani su Dizeldorf, Frankfurt, Minhen, Bern i Sidnej.   Sedam od deset gradova lidera su predstavnici Evrope, dok ih je u top 25 čak 16, među koje britanska prestonica nije uspela da se uvrsti, jer su je eksperti "Mercera" smestili tek na 39. poziciju.   London je sem toga jedini britanski grad koji se uvrstio u prvih 50 gradova sa najkvalitetnijim životom.

Kvalitet života u istočnoj Evropi se poboljšava, ukazuje se u pregledu "Mercer", i većina gradova je za godinu dana obezbedila nešto višu ocenu. U toj grupi prednjači Prag, na 70. mestu sa 94,8 poena u poređenju sa 93,9 pre godinu dana.

Kompanija "Merser" objavljuje rejting velilkih gradova po kvalitetu života od 2007. godine, na osnovu 39 kriterijuma, među kojima su nivo kriminala, politička stabilnost, broj bolnica i kvalitet medicinskih usluga, kvalitet gradskog prevoza, postojanje kafea i restorana, mesta za odmor, klimatski uslovi, nivo lične slobode. Autori rejtinga smatraju da će njihova lista pomoći velikim kompanijama u procenjivanju uslova rada u raznim zemljama i određivanju pravičnih kompenzacija. Ove godine je broj gradova proširen sa 215 na 221, zbog čega, kako ukazuju u "Merser", promene kvaliteta života u njima će se procenjivati tek početkom 2011. godine.

Ruski gradovi su, međutim, daleko od zapadnih suseda, a dve prestonice, Moskva i Sankt Peterburg, su osvojile skromnu 166. i 170. poziciju. Kako ukazuje britanski televižijski kanal BBC, ruski gradovi su po kvalitetu života nešto lošiji od Karakasa (165.) i Libervila (156.pozicija).

Među prvih sto na listi su se našle i prestonice pribaltičkih republika - Viljnus (79. pozicija), Talin (89.) i Riga (91.). Ruske najveće gradove prestigao je i Kijev koji se smestio na 161. mestu.

Ostale prestonice bivših sovjetskih repubila su na još nižem nivou - Jerevan na 147, Alma Ata na 175, Minsk na 185, a Baku na 196. Tbilisi od poslednjeg Bagdada dele samo Hartum (Sudan), Ndžamena (Čad) i Bangi (Centralno-afirička republika).

U regiji severne i južne Amerike apsolutni lider po kvalitetu života je Kanada, sa pet svojih gradova u top-5 "lokalnog rejtinga" - Vankuver (na 4-5. mestu globalnog rejtinga), Otava (14.), Toronto (16.), Montreal (21.) i Kalgari (28.)

Među američkim gradovima najbolje rezultate ima Honolulu (31. mesto), a za njim sledi San Francisko. "Kvalitet života je ostao stabilan u gradovima severne Amerike, ali je u južnoj i centralnoj primetno opao, uglavnom, zbog političke nestabilnosti, ekonomskih problema i nestašice struje u mnogim zemljama.

Visok nivo kriminala takođe je ozbiljan problem u mnogim gradovima regije", ističe vodeći analitičar "Merser"-a Slagin Parakatil.

Lider u azijsko-pacifičkoj regiji je Okland (4-5. mesto u globalnom rejtingu). Među azijskim gradovima, najviši kvalitet života je u Singapuru (28. pozicija).  "Kvalitet života je opao u više azijskih zemalja, a negativno utiču sve veća pretnja terorizma zajedno sa klimatskih katastrofama, kao što su zemljotresi, tajfuni i cikloni", ukazuje Parakatil.