Slava je opasna bolest!
- Nažalost, umro mi je otac i to je bio razlog što 40 dana nisam pevao. Jesam profesionalac, ali jednostavno nisam mogao. Telo i um mi nisu dozvoljavali. Osećam i dalje beskrajnu tugu, teško mi je, ali moram dalje. Prvu pesmu koju sam zapevao posle njegove smrti, posvetio sam ocu. Mnogo toga sam otkazao, ali ljudi su razumeli, podržali me i niko mi ništa nije zamerio - kaže Perišić.
Mnogi pevači se žale na sve manje posla, kakva je realna situacija kada su u pitanju nastupi i pozivi za gostovanja?
- Pa eto, malo sam ispao iz štosa, za mesec dana se mnogo toga promeni. Generalno, nigde nije dobro, ali život ide dalje. Možda u Bosni ima manje para, ali ljudi su veseljaci. Gostujem i u dijaspori gde je meni uvek lepo i dobro. Ima svega nekoliko kolega koji dobro rade i to nije nikakva tajna. Meni se svi čude. Kako to da me nema u medijima, a odlično radim? Nema me po novinama, nema me na televiziji, a razbijam se od posla. I svi mi traže recept.
Pa, dobro koji je vaš recept?
- Jaoj, nema recepta! Ne krijem ga zaista, jednostavno se ponašam kao čovek u svakoj situaciji. Običan, normalan, prizeman čovek. Krvavo radim, ne glumatam veličinu i zvezdu. Možda bi ljudi trebalo drugačije da se ponašaju, pa bi i njima bolje išlo. Znate, popularnost i slava su opasna bolest. Kad neko stalno visi po televizijama i novinama, umisli da je drugačiji od ostalih ljudi, slava ga tresne u glavu, pa zaboravi da je i on samo običan čovek od krvi i mesa. Ja smatram da je najvažnija stvar na svetu, ma čime se bavio, da ostaneš - čovek.
Ličim na Joksimovića
Kuda ide srpska narodna muzika?
- Iskreno, ne znam. Mislim da niko nema odgovor na ovo pitanje. Verovatno ide pravo u propast, kao i sve ostalo. Evo i ja sam, verovali ili ne, zastranio. Da bi opstao, čovek mora da se prilagođava. Počeo sam da snimam nove pesme i dobio novi nadimak - Jovan Joksimović. Tako me oslovljavaju saradnici, jer sam počeo da ličim na Željka Joksimovića. Snimam jednu lepu baladu, u kojoj sam potpuno umirio narodnjački triler i počeo da ličim na kolegu iz pop voda. Nije mi bila namera da čoveka kopiram, ali eto. Kad sam i ja, žestoki narodnjak, stigao na ivicu popa i folka, onda vam je jasno koliko je sati - iskren je Perišić.
Čini se da je situacija na muzičkoj sceni svakim danom sve gora. Ko je pokvario estradu?
- Pare su pokvarile i estradu i sve ostalo! Verovali ili ne, počeo sam strašno da mrzim novac. Ne mogu očima da ga gledam. Najradije bih išao bez prebijene pare u džepu, da se novcem ne prljam. Ali, ne vredi. Kako da napunim rezervoar bez para? Kako da deci kupim hleb? Ne može čovek danas ni u toalet na auto-putu da uđe bez novca. U toj jurnjavi za parama, većina ljudi je izgubila svaki kompas, ne zna gde je, ni gde glavom udara. Svi mi tumaramo po mračnom tunelu, udaramo o njegove zidove, udaramo jedni u druge, tražimo izlaz. Borba za opstanak kao da briše sve norme, uništava pravila, moral, ma sve.