Tri puta opljačkani u zavičaju
Dragišu su očuvali sada pokojni baka Minka i deda Milutin. Živeo je u čatmari, a detinjstvo pamti po težinjavoj košulji, šerpi kojom se igrao u prašini, a seća se i da je pomagao kada su deka i baka žnjeli ručno.
Čim je postao punoletan, maja 1968. godine Dragiša je otišao kod svoje majke, koja je sa očuhom živela u predgrađu Pariza, Sent Deniju, u Francuskoj, u koji je otišla godinu dana ranije.
- Bilo je teško da odem, ali to mi je bio jedini izlaz. Niti sam znao jezik, niti sam imao neku školu koja bi mi tamo koristila. Kod majke sam proveo jedva tri meseca. A onda sam se snalazio sam kako sam znao i umeo. Zaposlio sam se na betonaži zgrada, a kada sam dobio dokumenta u komunalnom preduzeću. Svega sam bio željan. Kad sam dobio prvu platu odmah sam kupio garderobu i dobru hranu - iskreno kaže Dragiša za "Vesti".
U želji da se bavi nekim lakšim poslom, otišao je na doškolovavanje. Onda se zaposlio u jednoj firmi koja je postavljala telefonske kablove i montirala telefone po firmama. Potom je postao električar i tim poslom se bavio sve do penzije, u koju je otišao pre godinu dana. Sa Vinkom se venčao 1976. godine i preselio u Pantin. Ona je radila u bolnici najpre kao čistačica, a potom je dodavala instrumente u operacionoj sali.
Želi da se vrati u Francusku
|
- Dok sam bio u Srbiji škola me nije interesovala. Da nisam otišao jedino bih mogao da radim na građevini sa zidarima. Ne bih mogao da napravim kuću ni da idem na odmor, čak ni da se proveslim u nekom restoranu, a o kupovini kola mogao bih samo da sanjam - dodaje Dragiša.
I on i supruga Vinka pokajali su se što su se vratili u zavičaj i kažu da to nikada ne bi uradili da nisu uložili novac u gradnju kuće.
- Nikada nećemo sebi da oprostimo što smo prodali stan u Francuskoj. Kuću u Sedlaru obijali su nam tri puta. Očistili su sve što su mogli. Odneli su nam stvari, posuđe, čak i aspirator i robota, koji sam platila oko 4.000 franaka, koji je mesio hleb, kolače, pravio majonez. Iz Francuske smo donosili samo kvalitetne i skupe stvari, a doživeli smo da nas naš narod pokrade - ogorčena je Vinka, koja kaže da su se i ostale komšije koje su se vratile pokajale.
Ona je zapanjena što su Srbi neiskreni i puni zavisti, a ne može da veruje ni da u domaćim bolnicima ne postoje osnovni uslovi za bolesnike.
- Pre dve i po godine ležala sam u bolnici. Bila sam frapirana neljubaznošću osoblja i prljavštinom. U Francuskoj i da ne znate reč na njihovom jeziku doktori i sestre će da kleče na kolenima da bi vam objasnili ono što vam treba - kaže Vinka.
Rakija za poklon
|