Goli otok: Logoraši Jugoslaviji doneli devize
Mit da su zatvorenici na Golom otoku samo tucali kamen je samo jedan koji vlada o ovom najpoznatijem logoru u vreme SFRJ, pišu regionalni mediji.
Decenijama se Jugoslavijom širila priča da se u logoru na Golom otoku tucao kamen. Danas se, međutim, pokazuje da to uveliko nije bilo tako. Komunistički režim je logor u doba hladnoratovske blokade sa Istoka i Zapada pretvorio u isplativi ekonomski projekat koji je Jugoslaviji donosio značajne devize.
Istoričar Martin Previšić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu na jesen će objaviti knjigu o višegodišnjim istraživanjima u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu i Arhivu Jugoslavije u Beogradu. Uz stotine dokumenata, kao i dosijea logoraša, Previšić je prikupio svedočanstva četrdesetak zatvorenika i nekoliko visokih službenika Udbe.
Posle 1956. logor su pretvorili u običan zatvor, mit koji je Previšić oborio jeste da su tamo logoraši samo razbijali kamenje.
Ali režim nije bio tako nepraktičan i logorski sistem bio je napravljen kao izdašan biznis. Udba je osnovala niz radionica i industrijskih pogona, kaže Previšić, u kojima su logoraši proizvodili nameštaj, tabakere, muštikle i slične proizvode.
Pouzdaniji logoraši su na Velebitu sekli stabla i žičarom ih prevozili do obale, a potom brodovima do strugare na ostrvu, gde su drvo obrađivali i na kraju slali u Italiju. Za proizvodnju šljunka, takođe za Italiju, imali su veliku drobilicu kamena. U brodogradilištu su popravljali manje brodove i izrađivali različite čelične konstrukcije, a nakon 1953. pokrenuli su i proizvodnju teraco pločica.
- Razbijali su oni i kamen, ali samo dok bi ih prisiljavali na revidiranje političkih stavova. Logoraši su svo vreme zarađivali za državu, što i nije čudno. U doba sukoba Tito-Staljin Jugoslavija je bila u izolaciji sa Istoka, a jedno vreme i sa Zapada. Nije bilo deviza i neko je trebalo da ih zarađuje. Svi poslovi odvijali su se preko Udbinog 'preduzeća Mermer', koje je preko ispostave u Rijeci, gde je čak postojao Udbin salon, organizovao se legalni državni šverc kamena, drveta i nameštaja iz Jugoslavije prema Italiji. Samo na drvetu u jednom su polugodištu zaradili oko 700.000 današnjih dolara - ističe Previšić.
On dodaje da se mnogi logoraši sećaju kako su na Goli otok u doba izolacije dolazili brojni italijanski brodovi, kao na primer Satma, u koji su utovarali drvo, tucanik i drugi materijal, a potom sve to odvozili u Italiju.