Rusi ostaju u Siriji
Za to vreme zapadni i istočni autori nagađaju da li je reč o jednostranom ruskom manevru na dan početka pregovora sirijske vlasti i opozicije u Ženevi ili o prethodnom dogovoru Moskve i Vašingtona.
Pomirljivi Obama
Zapadni analitičari priznaju da su potpuno iznenađeni ruskim potezom, a Vašington je saopštio da nije znao unapred za namere Moskve. Poznato je jedino da je Putin telefonom razgovarao s američkim predsednikom Barakom Obamom pre nego što je javno saopštio odluku. Ipak, Obama je naložio državnom sekretaru Džonu Keriju da više ne predlaže vojno rešenje sirijske krize. Da podsetimo, Keri je govorio o planu "B" ukoliko ne uspeju mirovni pregovori. Jedino je sirijski predsednik Bašar al Asad bio upoznat s planovima Moskve.
Pročitajte još:
* "Amerika ima plan B za Siriju? Nije nam poznato"
* I na Zapadu počinju da shvataju: Vladimir Putin je mirotvorac
Američki analitičar i bivši diplomata u Siriji Džošua Lendis, čiji institut Beloj kući dostavlja dnevne izveštaje o situaciji u toj zemlji, smatra da je Rusija već preokrenula balans snaga i da je pitanje da li to može da se promeni čak i ako bi sve njene snage otišle.
- Asadova vojska ima nove tenkove i artiljeriju, a sprovedena je i opsežna obuka. Rusi nisu otišli. Nismo videli da je mnogo aviona odletelo kući. Putin je rekao da će baze u Tartusu i Latakiji raditi normalno, ma šta to da znači. Dakle, Putin je promenio odnos snaga i nije napustio Asada - kaže Lendis.
Tri poruke
Lendis je u Putinovom potezu pročitao tri poruke.
Prvo, da je stabilizovao vlast u Damasku, da hoće mir i da je spreman na kompromis s Amerikom. Druga poruka je upućena sirijskom režimu i glasi da nije neophodno da im pomogne da osvoje celu Siriju, već ih upućuje na pregovore.
Treće je uslovljeno američkim stavom da neće da sarađuju s Rusijom i Asadom, dok Putin traži neki oblik saradnje sa SAD. Stoga je poruka: Ako odemo iz Sirije, ceo teret prelazi na vas.
Većina autora smatra da je poslednje rusko iznenađenje posledica kompromisa Vašingtona i Moskve. Amerikanci su prošlog meseca odustali od ranijih zahteva da prvo sa vlasti ode Bašar al Asad, pa da se onda razgovara o političkom rešenju krize. U čemu se sastoji ruski ustupak nije jasno, pošto oni svejedno ostaju u Siriji.
Asadov plan
Pregovori bi trebalo da traju mesec dana, a sprovođenje sporazuma šest meseci, zaključno s izborima i donošenjem novog ustava. Mnogim analitičarima to liči na Asadov plan za rešenje krize od 2012. Tada je opozicija odbacila plan i započela rat u kom je većina njihovih pristalica prišla Islamskoj državi i Džebhat an nusri, sirijskoj filijali Al Kaide. Pri tom, Asad drži pod kontrolom oko 80 odsto stanovništva.
Ukrajina sledeća?
Upada u oči i da je Lavrov izjavio da će o Ukrajini Moskva da se dogovara sa Amerikom. Pre nekoliko meseci postignut je dogovor Rusije i SAD o iranskom nuklearnom programu i ukidanju sankcija toj zemlji koji je Teheran prihvatio. Stoga neki autori smatraju da je reč o procesu postizanja sporazuma o ukupnim geostrateškim odnosima Moskve i Vašingtona u kom se drugi ne pitaju, uključujući EU i regionalne igrače poput Turske.
Upečatljivo je i da je Moskva pre dve nedelje dozvoljavala i mogućnost federalizacije Sirije, a da je pre tri dana ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov to odbacio kao glupost, što mnogi vide kao još jedan dokaz koji upućuje na dogovor Rusije i SAD.
Američki "stratfor" ukazuje da će opravdanost ovakvih pretpostavki da se pokaže prilikom pregovora u Ženevi. Ako bude postignut sporazum o političkom rešenju krize to će značiti da je ranije postignut rusko-američki dogovor.