Ide Ruja k'o oluja
Patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj bi obično pred ručak odlazili u sobu jeromonaha Vasilija i tu komentarisali stanje na ratištu.
Vasilije je obeležavao linije fronta na geografskoj karti. Čim bi Rusi bilo gde napredovali, Nikolaj bi radosno govorio: "Ide Ruja ko oluja!". Prekrstio je imena tri velika saveznička predsednika: Staljina u Čelikovića, Ruzvelta u Ružića, a Čerčila u Crkvenjakovića. "Svi smo se zaista radovali uspesima Rusa kao svojim, jer u njihovoj pobedi mi smo videli kraj našem zatvoru i čamovanju", piše profesor Jovan Velimirović, potonji vladika šabačko-valjevski u beleškama o vladici Nikolaju.
"Kada su Rusi potisli Nemce duboko u Ukrajinu, počeli su izražavati veće apetite. Vladika je rekao jednoga dana: "Bojim se da se Rusi neće znati umeriti na kraju rata i projaviti suviše velike apetite i time razdražiti Amerikance. A nije dobro imati Ameriku kao neprijatelja. Ovaj rat je samo trka za baze za novi rat. A novi rat biće rat za Aziju." Posle pokušaja sa generalom Milanom Nedićem, Nemci su nastojali više puta da patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja privole na saradnju. Jedanput mesečno u Vojlovicu je dolazio jedan visoki nemački oficir Majer, zadužen za verska pitanja, i razgovarao sa njima. Sve je ostalo bez uspeha. Nemci su onda odlučili da im se osvete. Rešili su da ih pošalju u zloglasni logor Dahau, gde su već bili zatvoreni najveći Hitlerovi protivnici.