Nemci besni, sukob sa Evropskom bankom eskalirao u otvoreni rat

Italijanski bankar, koji je na čelu ECB-a, prikazan je na naslovnoj strani uticajnog nemačkog poslovnog dnevnika Handelsblat s cigarom na usnama i kako drži novčanicu od 100 evra u plamenu, navodi francuska agencija Frans pres.

Dnevnik Bild najavljene mere opisuje kao "šok", dok nemačka federacija izvoznika naziva odluke ECB-a "katastrofalnim" i "pljačkom štediša".

ECB je spustila već rekordno niske kamatne stope na bankarske depozite još dublje u minus, najavila da će upumpati ogromne nove svote novca u bankarski sistem i da će, prvi put, početi da otkupljuje korporativne obveznice.

Cilj je da se pospeši kreditiranje stanovništva i preduzeća, kako bi se oni stimulisali na potrošnju i investicije. Ali, to takođe znači da se polaganje novca u banku više neće plaćati.

Za naciju štediša, kao što je Nemačka, to je ništa manje nego kapitalni greh, piše Frans pres.

Opasna igra Marija Dragija

Handelsblat kritikuje "opasnu igru Marija Dragija s novcem nemačkih štediša" u komentaru iz kog se stiče utisak da je cilj politike ECB-a da ošteti Nemce i nikog više, navodi francuska agencija.

Ova mera se doživljava ličnije, zato što je Nemcima "godinama utuvljivano u glave da bi trebalo da štede za svoje penzionisanje", izjavio je za Frans pres Karsten Klud, ekonomista u banci M. M. Varburg.

U zemlji u kojoj stanovništvo brzo stari i gde je penzioni sistem ranjiv na šokove, javne ustanove tradicionalno nude ljudima snažne stimulacije, na primer kroz povrat poreza, kako bi odložili novac na sigurno mesto.

Nemačke banke takođe često nude konkurentne kamate na štedne račune.

- Sada, međutim, ljudi vide da se štednja ne plaća, i osećaju se prevarenim - kaže Klud.

- Stav Nemačke je razumljiv - smatra Silvejn Brojer, ekonomista u Natiksisu, i ocenjuje da je zemlji potrebna kamatna stopa na nivou od oko 2,0 odsto umesto nulte kamate kako bi se održala makroekonomska stabilnost.

Nemci ulagali u nekretnine

On ističe da je politika jeftinog novca navela Nemce da ulažu u nekretnine, zbog čega su cene nepokretnosti naglo skočile u poslednjih nekoliko godina.

Istovremeno, najveća evropska ekonomija je takođe imala koristi od akcija ECB-a.

Na kraju krajeva, Dragi je taj koji je spasio evrozonu 2012. i obezbedio da veliki nemački klijenti - druge evropske zemlje - sprovode preko potrebne reforme, napominje Karsten Klud.

Ipak, ove prednosti su manje opipljive za pojedince od neposrednog efekta smanjenja kamata, dodaje francuska agencija.

Nemačka, koja je bila 'trn u oku' prezaduženim zemljama poput Grčke i Italije, zbog insistiranja na budžetskoj strogosti, strahuje da ultra-labava monetarna politika ECB-a neće podstaći trome privrede zemalja EU da sprovedu reforme.

I nemački ministar finansija Volfgang Šojble i šef Bundesbanke Jens Vajdman su u više navrata izrazili takve sumnje.

Vajdman je čak išao tako daleko da je javno kritikovao politiku ECB-a samo nekoliko dana nakon što je banka pokrenula prvu rundu kvantitativnog labavljenja u januaru prošle godine, navodi se u tekstu Frans presa.