VIDEO: Superpištolj Putinovih telohranitelja probija i pancire

"Na 100 metara probija čelične listove"

Pištolj koji sada zovu Serdjukov pravljen je devedesetih godina prošlog veka. Zbog toga što su taj projekat finansirale ruske tajne službe, on je imao nekoliko konspirativnih imena: RGO 55, zatim SR-1, pa Vektor i Gjurza. Na kraju je počeo da se proizvodi za specijalne službe ruske armije i policije pod nazioom SPS što znači "samozarjadni pistolet Serdjukova", navode mediji.

Mnogo hvaljeni pištolji koji su se decenijama proizvodili u SSSR, TT i PM su za osnovu ipak imali strane pištolje. Čuveni TT (Tulskij Tokarjeva), kao što naziv govori, konstruisan je u Tuli, a za osnovu je uzet pištolj "Brauning" koji je konstruisao Džon Mozes Brauning.

Što se tiče pištolja Makarova, to je prerađeni policijski Valter. Neosporno je da su to bili odlični pištolji, ali su vremenom zastareli jer su proizvedeni takvi zaštitni pancir-prsluci koje municija tih pištolja ne može da probije. Upravo je to bio razlog što su krajem osamdesetih godina u SSSR-u počeli da razmišljaju o sasvim novom, ubitačnijem pištolju koji može da "izbuši kao sir" i najbolje zaštitne pancire, tvrde mediji.

Oni koji su pucali pištoljem Serdjukova tvrde da "dobro leži u ruci" i što je posebno važno - vrlo je pouzdan. Za taj pištolj je napravljen poseban metak kalibra 9,21 milimetar. Na razdaljini od sto metara Serdjukov probija titanove listove debljine 1,4 milimetra ili četiri milimetra čeličnih listova. Uz malu izmenu Serdjukov može da koristi i municiju od TT 7,62 milimetra ili metke Makarova od 9 milimetara. 

Jedan od najtežih zadataka konstruktora pištolja je kako da se koristi veći kalibar, a da to oružje ne bude glomazno. Upravo je to uspeo da reši Pjota Serdjukov. Njegov pištolj gabaritima i težinom nije mnogo veći od Makarova, ali je zato znatno ubojitiji, navode mediji.