Đoković - superheroj ili izgovor za sve naše neuspehe

Svi smo mi Đoković...

Novakov saigrač iz reprezentacije i dobar drug, Viktor Troicki, izjavio je posle pobede nad Kazahstanom u Dejvis kupu i još jednog briljantnog izdanja najboljeg svetskog tenisera, da je Đoković "superheroj". Popularni Vića je to od srca rekao, jer dobro zna koliko je Novak uložio truda i napora i koje je sve žrtve podneo da bi u potpunosti iskoristio nesvakidašnji talenat koji poseduje.

A mi, gde smo tu mi? Koliko nas se prepoznaje u Novakovim osobinama u trenucima kada olako svojatamo njegove uspehe i hvalimo se kako je on u stvari pravi predstavnik našeg naroda. Nije nam dovoljno da uživamo u činjenici da je mladić iz naše zemlje najbolji u jednom od najpopularnijih i najlepših sportova na svetu (sa dobrim šansama da čak postane i najuspešniji svih vremena), već moramo da stavljamo dodatni pritisak na njega, očekujući da umesto nas ispravi sve nepravde ovog sveta. Pa, danas prodavačice na pijačnim tezgama nemaju pojma šta im rade deca, ali zato znaju koliko poena "naš Nole" beži na ATP listi nekom tamo gadnom Britancu i koliko bodova brani u Sinsinatiju!

Sećam se da sam 1998. na nekim očajnim terenima u predgrađu Beograda gledao Dejvis kup meč između Srbije i Portugalije. Tada smo bili u II grupi Evro-afričke zone (to su ekipe koji nisu u 50. najboljih svetskih reprezentacija, a danas se tu nalaze, recimo, teniseri Bosne i Hercegovine) i najbolji igrači su nam bili mladi Nenad Zimonjić i Dule Vemić (obojica ispod 200. mesta na ATP listi). Da je tada neko od par stotina posetilaca rekao naglas da će Srbija za desetak godina biti svetski prvak, a kamoli da će Srbin da bude najbolji teniser na svetu, i najtrezveniji među nama rekli bi mu da je budala, jer je to ravno mogućnosti da danas tzv. "orlovi" budu prvaci sveta u fudbalu! Eto, kakvim uspesima prisustvujemo.

Pobedi, Nole, taj truli Zapad...

Da se ne lažemo, Srbe ne zanima tenis. Da nije tako, ne bi neslavno propao ATP turnir koji je Novak doveo u našu zemlju (naivno verujući da će time izazvati veće interesovanje za ovaj sport), ne bi publika napuštala dvoranu odmah posle Đokovićevih mečeva u Dejvis kupu (podsetimo se samo finala protiv Češke i ni krivog, ni dužnog Dušana Lajovića koji je najvažniji meč u karijeri igrao pred polupraznim tribinama). Srbe zanima da Nole pobedi truli Zapad i osveti sve nas, omražene žrtve belosvetskih nepravdi.

Zato treba ponavljati sledeće:

Ne, Novak neće pomoći da zadržimo Kosovo. Ne, Novak neće učiniti da nas političari manje lažu i kradu. Ne, Novak neće da nam napuni novčanike i poboljša standard. To sve moramo sami.

Ono što će Novak nastaviti da radi, jeste da se bori i vredno radi kao da nije iz Srbije. Time će istinskim ljubiteljima sporta, tenisa pogotovo, i dalje donositi neizmernu radost i zadovoljstvo.

Zato, uživajmo dok možemo, neće ovo večito da traje. A posle, možda počnemo da se bavimo poboljšanjem sopstvenih života. Verujte, ima tu dosta posla.