Ni mrvica za pastorče otadžbine
Na istoku, odnosno u Srbiji, ništa novo. Bar kad je reč o izborima i odnosu prema dijaspori. Vlasti u matici, uprkos obećanjima, ništa nisu učinile da nam olakšaju glasanje. Već i vrapci na grani znaju da otadžbinu interesujemo samo onda kada šaljemo pare. Ovo su utisci naših građanja u rasejanju, nimalo iznenađenih što se uoči prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji ništa nije promenilo.
Provod preči od dužnosti
Vesna Jelić iz Štutgarta smatra da dijaspora nije zainteresovana za glasanje.
- U Štutgartu je do sada na spiskovima bilo više od 1.500 ljudi, a retko kad je glasalo više od njih 200. Pa gde su ti Srbi, kojih ima zaista dosta u krugu od 30 kilometara od generalnog konzulata u Štutgartu. Zbog muzike i raznih cica-maca mogu da prelaze i 250 km uveče. Mislim da dijaspora nije zainteresovana za glasanje.
Nastavnik iz Beča Dejan Ristić se čudi što su izbori uopšte raspisani:
- Nedavno sam čuo premijera Aleksandra Vučića kako govori da Srbija konačno ima suficit u budžetu i da je sve više stranih investitora koji žele da ulažu Srbiju. Ako Vlada tako dobro radi, zašto je menjati? Za izbore iz državne kase treba izdvojiti oko 20 miliona evra. Zdrav razum kaže da je taj novac mogao da bude potrošen mnogo pametnije, u trenutku kad u Srbiji nema dovoljno čak ni zavoja u operacionim salama, kada se pare za lečenje dece sakupljaju slanjem SMS-a, ljudima se ne isplaćuju plate, a penzionerima je oteto po 10 odsto od penzija.
Probni balon
Marko Stanulov je rođen u Badenu, a živi u Nuzbaumenuenu u Švajcarskoj.
- Imam srpski pasoš, ali dosad nikada nisam glasao u konzulatu, ne zbog toga što nisam zainteresovan, već zbog komplikovane procedure prijavljivanja, koju nije samo tehničko, već je krupno političko pitanje. Smatram da bismo mi, predstavnici druge i treće generacije, učestvovali na izborima ako bi nam omogućili elektronsko glasanje. Pošto svaki kompleksan sistem prvo mora da se isproba, dijaspora bi mogla da posluži kao odličan probni balon za to.
Ristić napominje da najverovatnije neće glasati:
- Ne želim da na taj način dam alibi još jednoj vladi u Srbiji da svaljuje krivicu na svoje prethodnike.
Njegov sugrađanin Ljubiša Stevanović smatra da je loše što je opet dijaspora gurnuta u stranu.
- Ne znam da li to čine iz straha ili je stara navika da se na dijasporu gleda s nipodaštavanjem.
Trebalo bi da imamo bar pet poslanika u Skupštini. Ako ne možemo da glasamo poštom, kao što čini hrvatska dijaspora, onda bi trebalo razmisliti da se organizuje glasanje u klubovima.
Isto misli i šef predstavništva Republike Srpske u Štutgartu Mićo Ćetković:
- Pokazalo se da mnogi naši građani nisu zainteresovani za izlazak na izbore, a kad oni prođu, svi komentarišu i svi sve znaju najbolje. Uprkos svemu, smatram da treba omogućiti elektronsko glasanje jer smo raštrkani.
Novi cirkus
Miša Pajić iz Hanovera smatra da će, kao i do sada, izbori u dijaspori ličiti na cirkus.
- Morate da idete s pasošem da se prijavite, a potom odlazite na glasanje. Ako se izbori ponove, to će me koštati oko 300 evra, a na kraju oni moj glas mogu da pošalju kome hoće. Čemu ta komplikovana procedura? Ako sam na poslednjim izborima dao svoje podatke, zašto to treba opet činiti? U Indiji milijarda ljudi može da glasa elektronski. Mislim da se srpske vlasti plaše uticaja dijaspore.
Predsednik Skupštine dijaspore Srba za jug Francuske Milovan Jovanović, žitelj Liona, ne krije razočaranje.
- U ovom delu Francuske nas je više od 40.000 i opet ćemo biti zaboravljeni. Bez obrazloženja su nam pre pet godina ukinuli konzulat. Ne možemo ni da glasamo, pa se pitamo: da li to znači da mi nismo Srbi? Matica nas se seti samo kad treba da joj pomognemo. Nijedna partija nikad nije došla da nas informiše o svojim programima. Ispada da je sve u vezi s glasanjem za nas veoma komplikovano, kao da smo nepismeni. Kad se sve sabere, zaključak je da nas se plaše.
Predsednik Udruženja Šumadija Goran Radovanović rođen je i živi u Sansu.
- Ljudi ne glasaju jer su razočarani. Kad zemljacima pošaljem poruke da treba da idemo na glasanje, odgovaraju: "Kriza je, moram da upalim kola, troškovi su da stignemo do ambasade." Ako ne glasamo - ispadamo iz trke. Mi nismo samo folklor i fudbal i vladi treba da dokažemo da i mi postojimo.
Predstavnik srpske dijaspore u Evropskom parlamentu u Briselu Milisav - Mića Aleksić iz Pariza zalaže se za glasanje elektronskim putem.
- Vlada treba da obelodani da je ulaganje u Srbiju iz dijaspore veće (14 odsto od visine budžeta) od stranog ulaganja. A da ne vode računa o nama, vidi se i po tome što je ugašeno Ministarstvo dijaspore. Van zemlje živi 30 odsto od ukupnog broja državljana Srbije, nemamo nijednog ministra, dok je na 70 odsto žitelja u matici imenovano 16 ministara.
Večiti kritičari
Zoran Vujić iz Frajburga misli da su sve srpske vlade do sada grešile što nisu predstavnicima dijaspore omogućili da glasaju elektronski.
- Time bi zatvorile usta večitim kritičarima. Da se ne lažemo, ni tada Srbi u rasejanju ne bi glasali. Mnogi kojima su konzulati pred nosom ne izlaze na glasanje. Ko želi da ispuni svoju građansku dužnost uradiće to, ma koliko kilometara morao da pređe.
Srđan Arsić iz Hanovera izlazak na izbore smatra građanskom dužnošću.
- Sešću u automobil i otići na glasanje u konzulat u Hamburgu jer moramo da svrgnemo Vučića. On nas sve više udaljava od Rusije, a sve više približava NATO-u. U Skupštini bi trebalo da imamo bar 10 poslaničkih mesta.
Mašinski inženjer iz Badena u Švajcarskoj Miloš Ivanković smatra da treba pojednostaviti sistem glasanje u dijaspori.
- Pošto je predsednik Tomislav Nikolić objavio odluku o raspisivanju izbora, te informacije još nema na zvaničnim internet stranicama Ambasade Srbije u Bernu i Konzulata u Cirihu. Na njihovim sajtovima pronašao samo informacije vezane za izbore od pre dve godine. Mi u dijaspori u startu već gubimo nekoliko dana.