Raskol u kolevci Svetog Save
Već dve godine u istorijskoj Deževi kod Novog Pazara, na svetoj srpskoj zemlji kojom su hodali Stefan Nemanja i njegov najmlađi i najpoznatiji sin Rastko - Sveti Sava, paralelno se grade dva hrama, jedan podiže Eparhija raško-prizrenska ne čelu sa vladikom Teodosijem, a drugi, kilometar dalje, Eparhija raško-prizrenska u egzilu, koju predvodi raščinjeni vladika raško-prizrenski Artemije.
Hram koji u centru Deževe podiže zvanična SPC posvećen je Svetom Savi, a katakomba koju je u zaseoku Rajkovići izgradila Eparhija raško-prizrenska u egzilu posvećen je Stefanu Nemanji, odnosno Svetom Simeonu Mirotočivom. Hram Svetog Save još nije ukrovljen, jer nedostaju sredstva, a katakomba Svetog Simeona Mirotočivog je poluzavršena.
Sve donedavno, dok se u Deževi nije dogodio manji incident, o katakombi sledbenika raščinjenog vladike Artemija i povremenim molitvama u njegovom hramu Svetog Simeona Mirotočivog, kojima je prisustvovalo i po 150 vernika, uglavnom se ćutalo... Crkva se ovim povodom nije oglašavala, ali je bilo zahteva da se spreči izgradnja "divljeg hrama".
Plac na poklon
Plac za izgradnju crkve - katakombe u Deževi (zaselak Rajkovići) vladiki Artemiju i njegovim sledbenicima poklonio je meštanin Krsto Belić. Skromna sredstva za izgradnju katakombe, koja je građena dve godine, obezbedili su monasi, kojih je trenutno petorica, i vernici dobrovoljnim prilozima.
- Kada smo se nedavno u Deževi okupili da proslavimo slavu Svetog Simeona Mirotočivog, na seoskom putu koji vodi do naše katakombe bio je poprečen kamion bez tablica, navodno je bio pokvaren, niko nije mogao da prođe, pa smo morali da zatražimo pomoć novopazarske policije. Bili su korektni i uklonili kamion, ipak, na nekoliko vozila naših vernika probušene su gume, nemamo dokaze, ali sumnjamo da iza svega stoji vrh Eparhije raško-prizrenske - kaže arhimandrit Naum, šef informativne službe Eparhije raško-prizrenske u egzilu, uveren da sabotažu sigurno nisu izveli meštani.
Ističe da do sada imaju 30 takvih katakombi širom Srbije, ali i u Republici Srpskoj, Kanadi, Americi i Južnoj Africi...
- Mi smo prognani iz naših manastira i zato moramo da gradimo ovakve crkve. Uprkos neistinama koje mediji plasiraju protiv našeg vladike Artemija, nazivajući ga lopovom i raskolnikom, svakodnevno nam stižu novi monasi - ističe arhimandrit Naum koji je više godina bio monah u manastiru Crna reka kod Tutina.
Starešina crkve (katakombe) Svetog Simeona Mirotočivog u Deževi, otac Visarion, kaže da mu je žao što su neki pokušali da pokvare proslavu crkvene slave i da je siguran da to nisu bili žitelji Deževe koji se, kako kaže, podjednako raduju i izgradnji hrama Svetog Save i crkvi Svetog Simeona Mirotočivog.
- Podmeću nam da smo izgradili divlji objekat i da nismo crkva što nije tačno, ništa i nigde ne gradimo bez dozvole i bez znanja vlasti, ne znam kome bi mogla da smeta naša bogomolja - ističe Visarion.
- Gledamo i nije nam pravo da u Deževi grade dva hrama koja će, bojim se, podeliti vernike. Za sada, na sreću, nema nikakvih podela niti svađa, ali poslednji incident me zabrinjava - kaže jedan od meštana Deževe.
- Molio sam se na temeljima oba crkve. Cenim vladiku Teodosija, jer je on episkop moje crkve, ali poštujem i Artemija koji je prognan jer se suprotstavio moćnicima iz Amerike i NATO-a.
Drugi vernik iz Deževske doline plaši se da je reč o ozbiljnom raskolu.
- Trebalo je naći načina da se Artemije i njegova "braća" vrate pod okrilje patrijarha Irineja i Sinoda naše crkve. Mnogi manastiri na Kosovu i Metohiji u vreme Artemija su bili puni monaha, a sada su prazni. U međuvremenu, Artemije je u svojim katakombama i u šumi zamonašio više od stotinu mladih ljudi.