EU zatvara balkansku rutu za migrante?

Na Samitu EU šefovi država i vlada planiraju okončanje ilegalne migracije i kao prioritet postave zaustavljanje politike propuštanja od Grčke do Nemačke, najavljuje bečki dnevnik.

Na osnovu dokumenta u koji je list imao uvid, predviđa se da Atina mora odmah da napravi mesta za 50.000 potencijalnih tražilaca azila kao i da će Grčka dobiti pomoć EU.

Migranti koji nemaju šanse da dobiju azil trebalo bi u tom slučaju odmah da budu premešteni u Tursku, navodi bečki dnevnik na svom sajtu.

Kako list navodi, samit EU i Turske u ponedeljak u Briselu trebalo bi da donese dramatične promene u dosadašnjoj politici prema migrantima i izbeglicama.

Iz predloga u koji je list imao uvid proizlazi da dosadašnji priliv migranata zahteva da ruta preko Zapadnog Balkana bude zatvorena.

"Iregularan talas migracije duž balkanske rute se prekida. Ova ruta je sada zatvorena", piše u izjavi koja bi trebalo da bude usvojena na Samitu, navodi "Standard".

Sve počinje od Turske

Mnoge mere koje se planiraju baziraju na dogovorima koji treba da se zaključe sa Turskom.
Polazi se od toga da će Turska odmah konstruktivno učestvovati u kontroli spoljne granice na Egejskom moru i one migrante koji ne mogu dobiti azil u Evropi prihvatiti u sklopu readmisije.

Planiran je poseban sporazum o readmisiji EU sa Turskom, koji treba da stupi na snagu 1. juna.

Pre toga, na osnovu bilateralnih sporazuma, treba da se deluje iz Grčke.

Takođe, predviđeno je i direktno preseljenje sirijskih izbeglica iz Turske u države EU.

Što se tiče EU, u izjavi se nabraja niz mera koje narednih nedelja treba da budu primenjene.

Pomoć Grčkoj

Kako bi se sprečile posledice zatvaranja balkanske rute, to jest nagomilavanje hiljade izbeglica, EU izražava spremnost da učini maksimalno kako bi podržala Grčku u ovom teškom trenutku.

Reč je o kolektivnoj odgovornosti Unije, koja zahteva brzu i efikasnu mobilizaciju svih raspoloživih sredstava, ali i doprinosa zemalja članica, navodi se u dokumentu.

Hitni plan Evropske komisije za humanitarnu pomoć biće podržan od šefova država i vlada EU, a za to je previđeno 700 miliona evra, od kojih 300 miliona u ovoj godini.

Drugi deo se tiče bezbednosti, a predviđeno je da Fronteks pod hitnno uputi dodatne službenike u Grčku, na granicu Makedonije i Albanije.

Takođe je predviđeno da se obezbedi funkcionisanje prvih prihvatnih centara, gde će izbeglice biti registrovane i pripremane za raspodelu na države EU.

Povratak Šengenu

Do 1. aprila, najkasnije, treba dalje države članice EU da stave na raspolaganje službenike Fronteksu, a Europol da pojača borbu protiv krijumačara.

Dogovor sa Samita treba da doprinese da se do kraja godine sve zemlje vrate Šengenu, do kada bi kontrole na granicama unutar Šengena trebalo da postanu prošlost, dodaje se u dokumentu u koji je uvid imao bečki list.