Koliko kivija dnevno je dozvoljeno pojesti?

Kivi je plod tropske biljke Actinidia chinensis, okruglog je oblika, braon kore prekrivene dlačicama, zelenog mesa, specifične arome i kiseloslatkog ukusa. Sve češće se gaji i u kontinentalnim područjima. Raste kao puzavica.

Kivi se jede kada je potpuno zreo i osim što se konzumira svež, služi i za pripremu kolača, torti, u voćnim salatama, sladoledima, jogurtima, sokovima. Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih oboljenja, glavobolje i stresa.

Redovnim konzumiranjem svežeg kivija smanjuje se količina triglecirida u krvi za 15%. Osim toga, pomaže i u zaceljivanju rana, održavanju zdravlja kostiju, zuba i desni, apsorpciji gvožđa, a pozitivno deluje i na probavni sistem.

Ima široku upotrebu u kozmetičkoj industriji. Zbog bogatog sadržaja vitamina C i voćnih kiselina, čest je sastojak krema i losiona za lice i telo. Štiti kožu od isušivanja i čini je baršunastom i nežnom, reguliše lučenje masnoće, sužava proširene pore i usporava starenje.

Ne samo što ima dvostruko više kalijuma od banane i što je dvostruko bogatiji vitaminom C od pomoradže, prosečan kivi sadrži 2,5 grama vlakana, koja će vas zasititi i sprečiti gubitak energije kada ste gladni. Prosti šećer daće vam  energiju, a vlakna učiniti sitim. Dva kivija na dan pružiće vam svega 100 kalorija, ali i dovoljno energije za neometano obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Ipak, i pored svih dobrobiti, kivi ne bi trebalo jesti više od dva do tri komada dnevno, jer može da izazove alergiju.