Ubistva, samoubistva, čedomorstva - sami ćemo se doterati pod jednu šljivu!

Tragični bilans samo u poslednjoj nedelji u Srbiji izgleda ovako: majka u Sokobanji ubila gajtanom ćerku od osam godina pa se onda obesila, unuk (26) izbo nožem babu koja ga je odhranila u Bajinoj Bašti, devojka od 17 godina skočila sa trećeg sprata škole u Beogradu, pijanac u Blacu pregazio devojčicu na pešačkom prelazu pa pobegao sa mesta ubistva, pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice MUP Srbije pucao sebi u glavu, tročlana porodica umrla od gladi u Surčinu, ubio komšiju sekirom u Gornjem Milanovcu... Devet mrtvih za sedam dana, pa to je katastrofa na godišnjem nivou!

Posle svih ratova, smrti, nemaštine i bolesti koji su prešli preko nas u poslednjih 30 godina, postali smo nacija sa brojnim psihopatološkim poremećajima, nije važno da li je to PTSP, Stokholmski sindrom ili nešto treće. Alarmantno je, a ujedno i najstrašnije, što se simptomi tih poremećaja sve drastičnije i sve češće ispoljavaju. I uglavnom završe na naslovnicama žute štampe, bez ikakve samilosti, iskorišćeni za podizanje tiraža na par dana. A onda padnu u zaborav.

Zaborave ih novine, zaboravi ih okolina, a zaboravi ih i država, koja ih se, da se ne lažemo, nikada pre toga nije ni setila. Pa kad već imamo takvo tragično iskustvo kao narod, država je kao svoj primarni cilj odavno trebalo da postavi - ozdravljenje nacije, a ne njeno još veće satiranje!

Ne, gospodo na vlasti, nikako nam ne treba očijukanje sa NATO vojnicima po lokalnim kafanama, žrtvovanje mrvica preostalog dostojanstva zarad ulaska u raspadnutu EU, vlažni snovi sa teroristima OVK koji napraviše sebi državu na našoj zemlji, rasprodaja ovo malo preostalih oranica fiktivnim strancima od kojih dobijate "procenat"...

Treba nam "slamka spasa", udah punim plućima, osmeh, radost, samilost... Nađite stručnjake, mađioničare ili čarobnjake, koga god znate, samo uradite nešto. Jer ako sve ostane kao do sada, kako radimo, sami ćemo se doterati pod jednu šljivu!