Bivša Jugoslavija kao inspiracija
- Iako smo sjajno primljeni na festivalu "Sandens", gde je bila svetska premijera, ipak mi je reakcija publike u Srbiji najvažnija. Kada smo pre tri-četiri godine Stevan Filipović i ja počeli da razgovaramo o ovom filmu, najvažnije nam je bilo da ga napravimo za publiku u našoj zemlji.
Zato je ova premijera možda najvažnija za mene. Premijere u drugim sredinama su reprezentativne, da se pokažemo, a ovde želimo da komuniciramo sa ljudima, pogotovo što publika Festa sve dobro prati i poznaje film - kaže Mirjana Karanović i objašnjava zašto je tek sada rešila da sedne u rediteljsku stolicu.
Lojalnost prema porodici
U filmu "Dobra žena" Mirjana Karanović igra ženu koja u trenutku kada saznaje da je teško bolesna otkriva i strašnu tajnu o svom mužu sa kojim je u braku 30 godina.
- U ovoj priči bitan je odnos između lojalnosti prema porodici i etičkog imperativa. Svaki čovek treba da nosi u sebi taj etički imperativ. Nijedna ideja nije veća od toga da se uništi tuđi život. Ljudi imaju pravo da žrtvuju svoj život za ideju, ali dešava se da se žrtvuju tuđi životi za ideju, ali u tom slučaju, mora da postoji odgovornost - kaže Mirjana Karanović.
- Nisam ranije imala bezobrazluka za tako nešto, mada jesam za neke druge stvari. Mislila sam da nisam dovoljno sposobna za režiju i uvek sam se oslanjala na reditelje. Došla sam u godine kada shvatam da sam dovoljno posebna i kreativna da ne moram da čekam da neke stvari dođu do mene, već mogu da ih iniciram. Ukoliko budem čekala, možda nikada neću dočekati da učestvujem u nekim pričama i temama koje me zanimaju. Pokušala sam da to sama uradim i tako je nastao scenario. Tek poslednjih godina stekla sam dovoljno samopouzdanja i sigurnosti da se upustim u režiju. Zanimaju me priče koje se tiču mene kada je u pitanju naše društvo, a i ne samo naše, mislim na duhovni prostor bivše Jugoslavije u kojoj sam provela veći deo života - rekla je rediteljka i glumica.
Mirjana je otkrila da je tokom snimanja "Dobre žene" shvatila da joj je to najlakši film koji je radila.
- Posle ovog filma snimala sam, ali samo kao glumica, i bilo mi je dosadno. Raditi "Dobru ženu" bilo je divno. Fenomenalna atmosfera na snimanju, iako smo imali užasno male honorare, ali su svi bili srećni. To što nismo imali para uopšte nije sprečavalo da imamo doručak, skroman ručak, da nekako radimo 10-11 sati i da čak završimo dan ranije. Jedva smo našli pare, jurili smo na sve strane, kucala sam na mnoga vrata. Želeli smo da snimimo film i uspeli smo. Ja to u životu nisam doživela.