Manastir Bođani: Mesto gde slepi progledaju
Tu iznenada oboli na očima, i vid mu se zamuti. Na mestu gde je sada crkva, bio je izvor pitke vode, i na tom izvoru Bogdan se obrati Bogorodici sa zavetom da će, ako se isceli ovom vodom, podići crkvu u njenu čast.
Pošto se vodom umio, vid mu se poboljšao i on ispuni obećanje. Tadašnjem srpskom knezu Dimitriju Jakšiću izložio je sve što mu se dogodilo, i zamolio ga za pomoć. Knez mu je izradio kod kralja Matije odobrenje, i tako je Bogdan počeo da gradi hram u čast Vavedenja Bogorodice. Sazidao je i četiri kelije, kupio za ishranu monaha nešto zemlje.
Po ktitoru je manastir nazvan Bođani. Često rušen i obnavljan, manastir je s kraja 17. veka postao sedište bačke episkopije. Crkvu, posvećenu Vavedenju Bogorodice, dobio je 1722, trudom dobrotvora i žitelja segedinske varoši Mihaila Tamišvarlije. Živopis iz 1737. je rad čuvenog slikara Hristifora Žefarovića, koji je u tradicionalnu vizantijsku umetnost uneo nove ideje zapadne Evrope.
Remek-delo
Hristifor Žefarović je rođen krajem 17. ili početkom 18. veka kraj Dojranskog jezera u Makedoniji, u svešteničkoj porodici. Hristofor mu je bilo monaško ime. U očevoj kući je naučio da čita i piše. Krenuo je u neki obližnji manastir da postane jeromonah, ali je došao samo do čina jerođakona. Ne zna se u kojoj je zografskoj družini izučio živopis, ali, kada tridesetih godina 18. veka kreće na sever, već je bio obučeni živopisac. Bođanski živopis se smatra jednim od najznačajnijih dela Hristifora Žefarovića.
Time je uveo srpsko slikarstvo u barok, a odatle u savremeno doba pa se kaže da su Bođani jedno od mesta u kome se rodilo naše moderno slikarstvo. Kao i u ostalim vojvođanskim manastirima freske nisu rađene klasičnom fresko-tehnikom, slikanjem u vlažnom malteru već uljanim bojama po osušenom zidu. Današnji izgled Bođani su dobili do 1810, kada su obnovljeni izgoreli manastirski konaci. Bođani su bili u vezi sa manastirima Manasijom i Mileševom, čiji su monasi dolazili, ponekad i bođanski igumani postajali.