Rane na koži, ožiljci na duši
Galina majka Đorđija Aksentijević strahuje da bi njena kćerka zbog toga mogla da odustane od redovnog školovanja.
- Problemi su počeli sa polaskom u peti razred kada je deca trebalo da menjaju učionicu za svaki predmet. To je za moju Galu velika smetnja, jer se otežano kreće. Zbog toga je uprava škole, na moju inicijativu, odlučila da to odeljenje ostane u jednoj učionici, što je zasmetalo nekim učenicama kod kojih izgled Galine kože izaziva gađenje. Od tada su počeli da je šikaniraju, odbile su da na zajedničkoj školskoj fotografiji budu u njenoj blizini - ispričala je za "Vesti" majka.
Kakvom sve ponižavanju je Gala bila izložena svedoči i sadržaj ceduljice koju je zatekla u razredu kada se nakon višednevnog izostanka vratila na nastavu. Na papiru je pisalo: "Molim te, nemoj sutra da dođeš u školu!".
Rijaliti programe na stub srama
Sociolog Dalibor Petrović smatra da dostupnost mnoštva informacija negativno utiče na razvijanje moralnih načela kod dece.
- Plasiraju nam se rijaliti programi, instant zvezde, nerealni ideali lepote... Roditelji ne mogu u potpunosti izolovati decu od takvih sadržaja jer su oni svuda oko nas. Kompletno društvo treba da se angažuje da bi se rijaliti programi i slični sadržaji stavili na stub srama. Samo tako iz dece će izrasti kvalitetniji, saosećajniji i moralniji ljudi - objasnio je Petrović.
Galina majka kaže da je uprava OŠ "Ivan Goran Kovačić" ozbiljno reagovala tek kada je šteta učinjena.
Direktor škole Nenad Mirkov, međutim, tvrdi da su roditelji devojčica koje su pokrenule sramnu peticiju odmah pozvani na razgovor i da su bili šokirani.
On smatra da ne treba svu krivicu svaljivati na školu "jer nastavnici ne mogu biti upućeni u svaki postupak učenika, niti su oni jedini odgovorni za vaspitavanje dece".
Slučaj iz Subotice samo je jedan u moru primera vršnjačkog nasilja u Srbiji od kojih su neki završili tragično.
Aktuelno i u regionu
U jednoj osnovnoj školi u Varaždinu trinaestogodišnja devojčica svakodnevno je izložena maltretiranju svojih drugova iz odeljenja. Kada više nije mogla da to izdrži, isekla je samu sebe što je njenoj majci bio znak za uzbunu. Tek kada je u kanti za đubre pronašla oproštajno pismo svoje ćerke koja je planirala samoubistvo, majka je obavestila školu. Sarajevo je početkom godine uzdrmalo samoubistvo Mahira Rakovca, koji je skokom sa osmog sprata zgrade, prekinuo višemesečno nasilje školskih drugova koje je kulminiralo kada su ga silovali oklagijom u školskoj kuhinji.
Aleksa Janković iz Niša ubio se nakon višemesečnog maltretiranja svojih vršnjaka. Njegova smrt bila je povod pokretanju akcije za donošenje zakona koji bi predviđao oštrije kazne za đake, profesore, ali i roditelje koji nisu ništa učinili da spreče nasilno ponašanje među decom.