Kolo igrali i pod bombama
Već u januaru 1906. godine društvo je u čast proleterskog i narodnog pesnika Koste Abraševića ponelo njegovo ime koje traje do danas i, prema rečima Slobodana Cvije Gavrilovića, umetničkog direktora i sekretara, po mnogima i duše društva, trajaće, valjda, dok je grada na Moravi.
Za 110 godina postojanja KUD "Abrašević" iz Čačka nikada nije prekidalo rad pa ni u vreme okupacije jer se nastojalo da se kroz stalni rad društva očuva duh naroda. Između ostalog, kaže Gavrilović, društvo je igralo kola i na mostovima širom Srbije u vreme NATO agresije što je zaista bio veliki rizik, ali i velika želja članova da i na taj način iskažu patriotizam u duhu čoveka po kojem društvo nosi ime.
Uspešni organizatori
- Pre nekoliko godina bili smo organizatori Evropske smotre srpskog folklora u Čačku pod pokroviteljstvom "Vesti" i to je za nas bila velika čast i ogromno priznanje. Ujedno, to je bila i prilika za upoznavanje sa radom sličnih društava naših ljudi u svetu koji daju veliki doprinos očuvanju narodne tradicije van matice.
- Prema našoj evidenciji kroz društvo je do danas prošlo 89.500 igrača, pevača, glumaca, slikara koji su, svaki na svoj način, dali doprinos očuvanju i razvoju KUD-a "Abrašević", a među njima su pesnik Branko V. Radičević, književnik Radovan Marinković, rok pevač Bora Đorđević, operska diva Radmila Bakočević, braća Teofilovići, gitarista Radomir Mihajlović Točak, igrač baleta Aleksandra Čakarević, kompozitori Sranko Holiček i Dragoljub Jovačević i mnogi drugi koji su, svoje prve javne nastupe imali baš u "Abraševiću" i odakle su se otisnuli u umetničke visine - ističe Slobodan Cvijo Gavrilović koji je za 42 godine, koliko je neprekidno član ovog društva, prošao put od igrača i koreografa do umetničkog direktora i sekretara društva.
- Nas su interesovali narodna kola, pesma i druženje i to nas je održalo za sve vreme postojanja.
KUD "Abrašević" je nastupao na svim kontinentima, a posebno su upečatljivi nastupi u Brazilu gde si bili gosti karnevala u Riju, zatim u Argentini, Austaliji, Kanadi, Švedskoj, Švjacarskoj, Rusiji, Belorusiji, Poljskoj, Grčkoj, Luksemburgu, Turskoj, Italiji, Bugarskoj, Rumuniji, Irskoj... svuda osim u Albaniji. Kada bi moglo da se nekako izračuna, kada bi se sastavile sve igre koje su članovi društva do sada odigrali, verovatno bi to kolo bilo i duže od obima planete Zemlje. Međutim, iza tako dugačkog kola stoji mnogo rada i puno entuzijazma - veli Gavrilović.
Saradnja sa dijasporom
- Najbolju saradnju imamo sa našim društvima i klubovima u Geteborgu, Cirihu i Čikagu, ali veoma cenimo rad i svih drugih naših folklornih društava. Što se nas tiče, uvek smo spremni da zajednički nastupamo sa našim folklorašima iz sveta koji su u ovoj oblasti dostigli zavidne rezultate - veli Slobodan.