Zrenjaninski Kosta Vujić

- Simisao mog života, osim naravno onog strogo profesionalnog, kada sam u Gimnaziji i poštujem principe škole, je upravo taj, da putujem, budem lovac i ribolovac, da vozim čamac po Tisi, bicikl po predivnim predelima banatske ravnice, a veoma mi je drago što su taj gen nasledili sinovi Miloš, koji ima 16 godina i tri godine mlađi Nikola, a sledi nas i supruga Vesna. Moje učenike vaspitavam kao svoju decu. To se svidelo mojim učenicima pa organizujemo biciklističke ture po Banatu, vozimo se starom skelom, posećujemo Kobasicijadu u Belom Blatu, družimo se i pričamo sa ljudima o nekim običnim svakodnevnim temama. Pasionirani sam skijaš i gotovo se nijedna zima ne može zamisliti, a da učenici zrenjaninske Gimnazije organizovano ne otputuju na neku planinu na skijanje, volim i da plivam, rekreativno se bavim sportom, smejem se i šalim i družim sa ljudima - u jednom dahu priča profesor Slavko.

Silnu energiju i srdačnost prema svima koji su u njegovoj okolini, naravno da prepoznaju i kolege, profesori u Gimnaziji, koje su u velikoj meri prihvatile takav stil i način međusobne komunikacije i u kolektivu vlada sklad i optimizam, koji se prenosi i na učenike.

- Tako sam vaspitan, a iskustvo prenosim i mojim sinovima, da sam im pre svega drugar, prijatelj, da im se nekim savetom i idejom kako rešiti određeni problem, nađem, kada sam im potreban. Mladi ljudi to prepoznaju, jednostavno osete i podržavaju moje ideje, da na primer zajednički organizujemo akciju prikupljanja i sečenja drva za ogrev nekoj starijoj porodici, organizujemo radnu akciju uređenja dvorišta, otputujemo na Sajam poljoprivrede, upoznamo neke stare zanate, ili zajedno letujemo negde na moru ili na planini, pa čak i kao turisti negde na selu - kaže Đurin.