FOTO: Svi plakali na komemoraciji
- Posle dve godine na funkciji ministra spoljnih poslova i svega što je uloženo u njihovo oslobađanje shvatio sam da je Slađana postala simbol mnogih zaposlenih u MSP, onih bez kojih ne bi mogla da funkcionše ni visoka politika ni diplomatija, a koji se praktično ni ne vide - rekao je Dačić.
Pročitajte još:
* "Oslobodili bismo taoce da ih SAD nisu ubile u bombardovanju"
Istina će biti utvrđena
- Jovica Stepić je ugradio sebe u našu ambasadu u Tripoliju tokom toliko godina - rekao je Dačić, dodavši da je bio "konstanta tog kolektiva".
- Kažu da je bio pravi Srbijanac i da nije bilo Srbina u Libiji koji nije znao za njega - rekao je on.
- Istina o njihovom stradanju će biti utvrđena, da li su bili meta ili samo kolateralna šteta - poručio je Dačić, ali da su oni, bez obzira na rezultate te istrage, postali žrtva vremena u kome živimo.
- Sada nije bezbedno šetati ulicama Pariza, Džakarte, Istanbula zbog terorizma. Srbija traži objašnjenje zašto su baš oni postali kolateralna šteta - rekao je Dačić, istovremeno uputivši apel javnost Srbije da ne vređaju uspomenu na Slađanu Stanković i Jovicu Stepuća natpisima "koji nemaju veze sa realnošću ".
Služili Srbiji
Komemoraciji je prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić, koji je, kao i Dačić, izrazio saučešce porodicama poginulih.
Na komemoraciji je ocenjeno je da se današnjim skupom odaje počast tragično nastradalima, koji su "hrabro izgubili život dok u služili našoj zemlji".
Slađana Stanković je u MSP od 2000. godine, u Službi za vezu, a u Tripoliju je bila od 2006.
Jovica Stepić je u Tripoliju bi od 1993. godine.
Nismo sačuvali našu Slađu
Prisutnima se obratio i Miroljub Ivezić, Slađanin nadređeni, rekavši da je Odeljenje za informatiku i telekomunikacije "u šoku i neverici".
- Ovakva tragedija se nikada nije desila, nismo sačuvali našu Slađu - rekao je on.
On je podsetio da Slađanu sreo u Beogradu pre nego što je poslednji put otputovala u Tripoli i da ju je tada pitao kako joj je tamo, da li je opasno:
- Rekla mi je: "Nije strašno, kada se pojavim da platim neke račune Libijci me propuštaju, ni na ulici nema nikakvih problema, sve je u redu" - rekao je Ivezić.
Neverica i bol
Posle toga je otišla u Libiju a "nisam znao da zapravo odlazi u večnost i slavu", dodao je Ivezić.
Prema njegovim rečima, 8. novembra 2015., kada su oteti, usledio je šok, a sada i tragedija.
- U Službi je bila neverica i bol, mislili smo da vest nije tačna - rekao je on, podsetivši da je veliki broj Srba koji su se vratili iz Libije to uspeo zahvaljući njenom profesionalizmu i hrabrosti, za šta je dobila i nagradu za podvige 2011.