Ministarstvo urušava srpsku nauku?
Ovim pravilnikom koji će biti na snazi od jeseni, srpskim naučnicima biće vrednovani samo oni radovi koji budu objavljeni u američkim časopisima sa lista "Tomson Rojters" i "Elsevir" dok su evropski časopisi sa liste ERIH izbačeni iz nacrta dokumenta.
Profesori Filozofskog fakulteta, kao i devet instituta društveno-humanističkih nauka u Srbiji podigli su glas protiv ovog, kako kažu, antinacionalnog, antievropskog i antinaučnog pravilnika.
Staša Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, tvrdi da je time ugroženo profesionalno napredovanje svih naučnika u zemlji.
- Na osnovu objavljenih radova u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima dobijaju se bodovi od kojih zavisi napredovanje u karijeri. Objavljeni radovi u domaćim časopisima vrednuju se sa dva boda, a u međunarodnim sa osam do deset - objašnjava Babićeva.
Ona ističe da će umesto kvaliteta, naučnici morati da jure bodove, i da razmatraju gde je najisplativije objaviti rad.
- Manje poena nosi knjiga koja je zahtevala godinu dana istraživanja, a objavljena je u Srbiji, nego jedan članak objavljen u američkom časopisu. To je suludo - kaže Babićeva.
Dr Sreto Tanasić, predsednik Instituta SANU za srpski jezik smatra ovaj pravilnik nemarom srpske države prema svojoj nauci.
- Oni koji su učestvovali u njegovom kreiranju ne razmatraju razvoj srpske nauke. Mislim da nije reč o tome da se forsiraju američki časopisi, nego je komisijama koje vredniju naučne radove komplikovano da dođu do časopisa sa ERIH liste, pa su umesto da osmisle kako će to uraditi, odlučili da je jednostavno izbace. Kao i mnoge druge odluke u Srbiji, i ovoga puta smo pokazali površnost koja nas može skupo koštati - kaže za "Vesti" dr Tanasić.
Sprečeno napredovanje
Novi pravilnik, ako bude usvojen, najviše će pogoditi društveno-humanističke nauke poput arheologije, nacionalne istorije, etnologije... Kako su ove oblasti usko vezane za srpsko područje, američki časopisi nisu zainteresovani da objavljuju radove o tome. Tako mnogi naučnici neće moći da sakupe dovoljno bodova potrebnih za veća zvanja na fakultetima ili u istraživačkim institutima.
Briga Ameriku za nemački jezik
Profesorka Filološkog fakulteta Olivera Durbaba bavi se izučavanjem nastave nemačkog jezika u osnovnim školama u Srbiji.
- Možete li da zamislite da bilo koji od tih američkih časopisa objavi rad na tu temu? Ja sam jedina koja se bavi time, pa sam tako i nevidljiva i nebitna tvorcima pravilnika, kao i mnoge kolege i koleginice koje se bave nastavom stranih jezika u Srbiji - rekla je za "Politiku" Durbaba.