Tajna božanskog oružja
Pojava termonuklearnih bogova iz prošlosti dobro se uvrežila u sećanju ljudskog roda pošto čovek kao vrsta nije mogao da u svojoj svesti sagradi tako fantastična verovanja o božanskom oružju i njegovoj upotrebi. To je moglo da dođe od jedne mnogo naprednije civilizacije, bilo da je sišla sa zvezda ili je pripadala legendarnoj Atlantidi. Otuda se stravični kult rata proširio celom ljuskom vrstom još od vremena pećinskog čoveka. Od celokupne istorije čovečanstva, samo 300 godina prošlo je bez ratnih sukoba! Svi ostali milenijumi prošli su u krvavim sukobima svih vrsta.
U indijskim epovima "Ramajana" i "Mahabharati" sreću se opisi čudovišnih oružja i ratova koje su vodile mitske i povesne ličnosti starog doba. U tim opisima mogu se prepoznati laseri, nuklearna oružja i druga tehnološka čuda.
Po najstarijim legendama tih epoha, reč je o oružju koje su koristili bogovi s neba zbog čega u sanskritskoj literaturi to oružje i pripada svetu božanskog neba. Jačina njihovog dejstva merila se postepenu jačine uništenja, a to su oružja koja su mrvila u prah i pepeo čitave armije, gradove i velike oblasti zemlje! Među tim opisima, najpoznatija božanska oružja indijske mitologije bila su: Indrin plamen, bramaširas, bramadandon, sandagara, pašupati, pinaka, Bramino oružje, tvaštar...
Istopljeni gradovi
Nađeni su čitavi gradovi iz neolitskog doba koji su bukvalno bili istopljeni nekom kolosalnom temperaturom. Danas se dobro zna da se granit topi tek na 1.300 stepeni Celzijusovih. Dakle, ideja o nekom požaru bilo kakvih razmera odmah otpada, što su naučnici i arheolozi već u startu odbacili. Reč je o energiji kojom su bila rušena urbana naselja, u kojima se granit i andezit bukvalno topio, a čije staklaste primere imamo u niz lokaliteta istočne i zapadne hemisfere, na primer Kiklopski toranj u Borsipi.