Kako je odeća za farmere postala modni simbol 20. veka?
Mada ih smatraju tipično američkim proizvodom, neki tvrde da su farmerke pravljene još u 17. veku za đenovske mornare. Ipak, njihovu istoriju svi vezuju za 1853. i zlatnu groznicu u SAD. Suočen sa žalbama mušterija da im se džepovi na pantalonama cepaju dok rade fizičke poslove, krojač iz Nevade Dejvis Džekobs setio se da ih na uglovima ojača nitnama.
Pročitajte još:
* Muška i ženska odeća uvek se različito kopča. Znate li zbog čega?
* Skupila vam se odeća posle pranja? Probajte ovaj trik!
* Široke pantalone i neonske boje
* Prodavci farmerki otkrivaju: Ovo je najbolji način da perete teksas
Plašeći se da mu neko ne ukrade ideju, obratio se za pomoć poslovnom partneru Leviju Štrausu, doseljeniku iz Nemačke, trgovcu tekstilom. Džekobs i Štraus su krajem 1873. dobili patent za proizvodnju pamučnih pantalona od denim platna, ojačanih bakarnim nitnama na džepovima. Bile su to pantalone sa tregerima, namenjene rudarima i farmerima kojima je bila potrebna otporna odeća. U to vreme niko nije mogao ni da sanja da će farmerke postati urbana uniforma generacija širom planete.
Model levis 501 mnogi smatraju najprodavanijim komadom odeće. Američki magazin "Tajm" proglasio ga je modnim simbolom 20. veka. Džins je sredinom prošlog veka postao simbol pobune mladih protiv strogih pravila i uštogljenosti. U to doba neki restorani nisu primali goste u farmerkama.
Pravu modnu revoluciju izazvao je film "Buntovnik bez razloga" sa glavnim junakom Džejmsom Dinom, odevenim u farmerke i belu majicu. Popularizaciji džinsa doprineli su i predstavnici hipi pokreta. Deca cveća su nosila farmerke u želji da obrišu socijalne razlike i pokažu da su svi ljudi jednaki. Mnogi su bili šokirani da kada je Žaklin Duran, dobitnica Oskara za najbolju kostimografiju u filmu "Ana Karenjina", došla u farmerkama da primi ovo priznanje.
Danas na stotine tragača luta preko Kolorada, od Nevade do Kalifornije, tragajući za starim farmerkama koje su nosili kopači zlata. Jedan američki par pronašao je radne pantalone iz 1873. godine u napuštenom rudniku zlata. One su na sajtu Ibej u decembru 2013. dostigle vrednost od 50.000 dolara. Sakupljači starih farmerki okupljaju se svake godine na salonu džinsa u Los Anđelesu.
Njihova prosečna cena kreće se od 3.000 do 5.000 dolara. Inače, najstariji par leviski, procenjen na 150.000 dolara, čuva se u sefu kompanije Levi Štraus u San Francisku. Pretpostavlja se da su napravljene 1879. u fabrici u ovom gradu, koja je početkom prošlog veka izgorela u požaru. I, za kraj, podatak da sam Levi Štrasu nikad u životu nije obukao farmerke!
Dupli šav na zadnjim džepovima
Pedantni hroničari zabeležili su da je za tipičan par farmerki levis 501 potrebno oko 1,6 metara tkanine, 191 metar konca, pet dugmadi i šest nitni.
U proizvodnji jednog para ovih farmerki koristi se 35 različitih šivaćih operacija. Tamnocrvena traka, odnosno jezičar, stavljena je u desni zadnji džep na početku 20. veka da bi se Levisov džins razlikovao od različitih imitacija. Dupli šav na zadnjim džepovima, korišćen još 1873. godine, jedan je od najstarijih ukrasnih oznaka farmerki levis 501, koji se koristi i danas. Kada je reč o malom džepu, on je napravljen za džepni sat, koji se do tada nosio u malom džepu na prsluku.