Raspad Šengena bi mogao da bude "pakao" za Evropu
Prema najgorem scenariju, u kom bi ponovno uvođenje kontrola na granicama EU podiglo troškove uvoza za tri odsto, Nemačka bi, kao najveća evropska ekonomija, imala izdatke od čak 235 milijardi evra između 2016. i 2025. godine, a Francuska do 244 milijarde evra, navodi se u analizi, a prenosi agencija Rojters.
Prema najblažem scenariju, kada bi troškovi uvoza porasli za jedan odsto, kraj šengenske zone bi koštao EU oko 470 milijardi evra u narednoj deceniji, dodaje se u studiji.
Troškovi bi, prema najtežem mogućem scenariju, porasli na 1.400 milijardi evra, ili oko deset odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) 28-člane EU.
Pročitajte još:
* "Šengen pred krahom, moramo nešto preduzeti"
- Ako se unutar Evrope vrate granične kontrole, ionako slabašan privredni rast će se naći pod dodatnim pritiskom - izjavio je predsednik Bertelsman fondacije, Art de Gojs.
Šengenska zona slobodnog kretanja je ustanovljena pre 30 godina, i trenutno je 26 država obuhvaćeno u potpunosti Šengenskim sporazumom, od kojih su 22 članice EU. Ovaj bezvizni sistem se, međutim, u proteklih pola godine našao na udaru oštrih kritika, zbog ogromnog priliva migranata u Evropu, uglavnom sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Kako bi ograničile priliv i osigurale bolju kontrolu ulaska migranata na njihove teritorije, većina država-članica Šengena je proteklih meseci uvela granične kontrole, što je izazvalo strah od kolapsa čitavog ovog sistema, navodi britanska agencija.