Petak 19.02.2016.
18:00
D. Dekić - Vesti

Zatvara se obruč oko Srbije

Tanjug/AP
Neće nazad: Poruka izbeglica iz Sirije koje su Hrvati vratili u Srbiju

Spuštanje rampi po domino sistemu moglo bi da zaglavi u Srbiji nadolazeće migrante jer kako ukazuje izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, otkazivanje samita pokazuje da ni dogovora, ni konsenzusa o migrantskoj krizi nema.

- Pokazuje se da sve zavisi od Turske, čiji predsednik Tajip Erdogan kao onaj od koga sve zavisi koristi priliku za ucene kojima će izvući korist za svoju zemlju. Jasno je da EU u rešavanju izbegličke krize pokušava da zaustavi priliv ljudi i smanji pritisak na Balkan kao deo Evrope, što Turci vide kao priliku za poentiranje u svojim zahtevima prema EU i zato neće da reše problem - objašnjava Đurović za "Vesti".

Mada se od predstavnika srpskih vlasti čuje da će sprečiti dalji povratak već je više od 200 ljudi vraćeno iz Hrvatske u Srbiju i oni su prema rečima ministra za rad Aleksandra Vulina u prihvatnom centru u Šidu. Vulin je istakao da eventualni dalji povratak migranata iz Hrvatske neće biti omogućen jer više nema primanja nikoga ko je prošao kroz Srbiju, pa je prihvaćen u drugoj državi.

Đurović, međutim ukazuje da je nejasno kako će se Srbija izboriti sa tim problemima jer nema migrantsku politiku ni stav o izbegličkoj krizi.

- Upravo je to najopasnije, jer ako Srbija prati susedne zemlje, treba da zna da nismo u istoj poziciji kao oni i da mi ne možemo da vratimo izbeglice u Makedoniju kao što je to Hrvatska učinila nama. Sa Makedonijom nemamo saradnju, pa to i nije moguće, a ako ih i gurnemo preko granice, oni će ponovo probati da se prebace nazad jer im je bolje kod nas nego u njihovoj zemlji gde besni rat ili kod naših južnih komšija - pojašnjava naš sagovornik.

Hrvatski probni balon

Radoš Đurović ističe da je Srbija stešnjena između EU i politički nestabilne Makedonije, pošto je kako kaže, jasno na osnovu sutuacije na terenu da će doći do brzog zatvaranja EU granica.
- Vraćanje ovih 200 ljudi iz Hrvatske je probni balon za ono što će brzo uslediti. U nedostatku alternative pominje se zid na makedonsko-grčkoj granici, što nažalost nije rešenje, pa je Srbija koja je bez strategije između čekića i nakovnja - kaže Đurović.

On ističe da je jasno da su Austrija i Slovenija u koordinaciji povukle nove poteze o ograničenju protoka migranata i da su se na taj korak odlučile u nedostatku konsenzusa.

- Srbija izvršava ranije dogovoreno, ali je pitanje kakav je taj dogovor i ako podrazumeva kvotu od 6.000 migranata u kojem će to biti modelu.

Možemo zbog sporazuma da vratimo u Maroko njihove državljane ako se slože, ali ne i iz Avganistana, Eritreje i Somalije - kaže Đurović.

Nema bojazni da se u Srbiji gomilaju migranti, kaže za "Vesti" portparol Komesarijata za izbeglice Republike Srbije Ivan Mišković, ukazujući da niko od njih ne želi da ostane.

- Mi za njihov kratak tranzitni boravak imamo 6.000 ležaja, a radi se na tome da ih bude 9.000, što znači da imamo kapacitete za njihov kratki boravak duž migrantske rute u Šidu, Preševu Subotici, Dimitrovgradu, Bosilegradu i još nekim gradovima - ističe Mišković.
On objašnjava da je poslednjih dana zbog štrajka u Grčkoj smanjen priliv izbeglica, pa u Srbiju uđe u proseku oko 300 ljudi.

Nikolić vidi rešenje u Briselu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da rešenje nije ni u Beogradu, ni u Zagrebu, već u Briselu.
- Očekujemo da svi budu korektni prema nama, kao što smo mi prema drugima, da na vreme saznamo kada iz Srbije migranti neće moći da odlaze dalje, pošto je to nama veoma važno i sigurno nećemo prvi zatvarati granice - istakao je Nikolić posle radne večere posvećene migrantskoj krizi.

U Austriji dnevno samo 80 azilanata

Makedonija ne može da bude spoljna granica EU, poručio je austrijski kancelar Verner Fajman koji očekuje da Nemačka sledi korake Beča u zaustavljanju izbegličkog talasa.

- Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija su pred izazovom jer Grčka nije u stanju da obezbedi spoljnu granicu, ali ne može Makedonija, koja nije članica EU, da bude spoljna granica Unije - kazao je Fajman za bečki "Kurir".

Austrija je kako je dodao, preduzela korake imajući u vidu realnost, a nada se da će ih preduzeti i Nemačka.

- Lično sam uveren da ćemo uskoro biti ponovo usaglašeni - podvukao je, naglasivši da odnos prema Nemačkoj nije ugrožen i da je i dalje prijateljski, ali da imajući u vidu situaciju, mora donositi mere koje treba pravdati u sopstvenoj zemlji.

Vikiliks: EU sprema vojsku

Vikiliks je objavio poverljiva dokumenta o planovima EU nastalim krajem prošlog meseca o vojnoj akciji za sprečavanje izbegličkog talasa u Evropi, uz analizu da je tako nešto malo moguće. U dokumentu su informacije i podaci o broju izbeglica, tačkama ulaska u Evropu i detalji zajedničke operacije združenih snaga zemalja EU u Mediteranu. Ukazano je, međutim, da postoji "realna nesigurnost da li će operacija ikada moći, iz pravnih ili političkih razloga, da ostvari svoj mandat".

Zbog ogromnog talasa izbeglica u Nemačkoj i Austriji porastao je unutarpolitički pritisak da se granice ponovo zatvore. Austrija je uvela ograničenje za prihvat izbeglica, koji za 2016. predviđa 37.500 molbi za dobijanje azila. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner saopštila je da će dnevno maksimalno 80 zahteva za dobijanje azila biti prihvaćeno sa balkanske rute, a propuštano 3.200 izbeglica.

2019 © - Vesti online