Evropski čelik pred kolapsom
Planski ili ne, Kina vodi trgovinski i valutni rat protiv ostatka sveta na taj način što veštački umanjuje cene robe za izvoz i manipuliše kursne indekse svoje valute onako kako joj to odgovara.
Međunarodne finansijske organizacije već su ranije ukazivale na ove činjenice i na kinesku praksu da sav višak svojih proizvoda "prelije" na svetsku pijacu po toliko niskim cenama koje ne mogu biti ekonomski održive, da na taj način ciljano uništava konkurentske firme i ugrožava čitave industrijske grane.
Trenutno je na redu evropska industrija gvožđa, koja se nalazi pred kolapsom.
Razlog je jednostavan: Jeftino proizveden, a uz to još i tajno državno subvencionisani čelik, preplavio je svetska tržišta. Kina je poslednjih godina ogromnim kreditima napravila izuzetno veliki broj čeličana sa kapacitetom koji u ogromnom procentu prevazilazi domaće potrebe: za samo nekoliko godina, zemlja koja je morala da uvozi gvožđe došla je do toga da je lane proizvela više od polovine svetskog čelika! Kako je u samoj Kini potražnja opala, sav višak se usmerava ka izvozu, tako da je prošle godine u odnosu na 2014. izvoz udvostručen.
Za ovu godinu predviđeni zastoj u kineskim građevinskim projektima samo će uvećati količinu gvožđa slobodnu za izvoz, a to je količina koja prevazilazi, na primer, kompletnu japansku proizvodnju, iako je to zemlja koja je drugi najveći proizvođač čelika!
Uz niske cene koje Kina postiže ovim količinama, dolazi još i to da je obaranjem sopstvene valute - kineski izvoz dodatno pojeftinio.
Put u propast
EU ćuti jer se nada da će zauzvrat Kina otvoriti svoja vrata za robu koja dolazi iz Evrope. Mada je 2013. godine Unija predstavila program Agenda 2020 koji predviđa da se do te godine Evropa na svetskoj rang-listi proizvodnje etablira sa oko 20 odsto BIP (bruto industrijskog proizvoda) nasuprot sadašnjih 15, može se desiti da evropska industrija do tada već završi u muzejima.
Amerika je krajem prošle godine uvela dodatni porez na kineski čelik kako bi zaštitila sopstvenu proizvodnju, ali EU još ne čini gotovo ništa da zaštiti sopstvene fabrike i radnike, tako da preti velika opasnost da se desi isto što je već viđeno u drugim industrijskim granama.
Tako je Kina već uništila tekstilnu industriju, industriju obuće i kože i proizvodnju cipela, na primer, u Italiji i Portugalu, kao i proizvođače obnovljivih izvora energije u Nemačkoj i Španiji.