"Sarajlija, to je dijagnoza!"
- Odjavio sam se iz Pariza i ponovo živim u Sarajevu. Znate, biti Sarajlija - to vam je pomalo i dijagnoza, nije to samo adresa. Vi možete biti pomalo lečeni Sarajlija, kao što sam ja lečeni Sarajlija, a to je nešto što se ne leči. I eto me ponovo u Sarajevu - kaže Bregović za "Vesti".
Ovog marta punite 66 godina. Ne vidi se da ste se nešto umorili...?
- Pa, verovatno, u mojim godinama čovek se umori od posla, bilo kakvog, a kamoli od ovog. Ali, pošto sam ja malo radio kao mlad, jer je 'Bijelo dugme' imalo po jednu turneju sa po 20-ak koncerata u dve ili tri godine i po jednu ploču, ostao sam svež i željan rada. Prvi put sam, praktično, počeo da radim za vreme rata. Naravno, iz nužde, ali sam prvi put počeo da uživam u radu. I danas radim puno, jer uživam i lepo mi je. I mislim da sam u fazi da pišem dobro. Pišem, verovatno, bolje nego ikad.
Profesionalni kompozitor
- Pa ovako, kad preračunaš, voli te više ljudi nego što je normalno za jedan ljudski život... Ja sam sreo toliko ljudi i sa manje uspeha od mene koji su se raspametili - pa je bolje imati stalno na pameti da to što pišeš muziku nije razlog ni za kakvu aroganciju i da sebe zamišljaš kao nešto specijalno. Ja sam profesionalni kompozitor kao što je neko profesionalni profesor, ili novinar, lopov, političar, bankar... To je moje zanimanje, ja volim da znam da mi je to zanimanje i da ga radim dobro. I naravno sve što uz to ide - kao sav normalan svet.
"Bregović je neuništiv. Još ga ništa u životu nije iznenadilo i zateklo." Ovo je Pera Luković napisao u "Borbi" pre skoro 20 godina. Da li mislite da je tako?
- I moj život, kao i život svih nas, deli se na pre i posle rata. Ja sam od tog rata profitirao, ako se tako može reći, jer sam bio u mogućnosti da dva puta krenem od početka. To je nešto što se ne događa često. U životima normalnog sveta retko se događa da vam nestane zemlje u kojoj ste se rodili i odrasli, da jezik na kome ste vaspitani više ne postoji. E onda ste prinuđeni da krenete od početka. Da od početka izmislite svoju domovinu i da krenete da živite u njoj. Ovo kako ja zamišljam svoju zemlju, to je nešto čega nema. I ja sad imam tri pasoša iz te bivše zemlje, ali još uvek ne idem u hotel da spavam ni u Beogradu, ni u Zagrebu, ni u Sarajevu, jer imam kuće u sva ta tri grada i to je neka moja teritorija, ja sam odatle. A, to što ima tu više zemalja, to mene ne dotiče, jer meni to ništa ne menja.
Neukusno je da se žalim
Uvek delujete kao osoba koja tačno zna šta hoće - ipak, postoji li u vašoj karijeri i životu nešto čega se kajete i što danas ne biste ponovili?
- Pa bilo bi zaista neukusno i arogantno da se ja sad na nešto žalim. Ja sam zbilja imao više sreće nego pameti. Ceo moj život je splet srećnih okolnosti i verujem da sam mogao samo nešto gore, a bolje - teško - iskren je Brega.
Iako vi sa svojim tajanstvenim osmehom izgledate kao da vas se ništa oko vas ne dotiče, da li su vas ipak pogađale priče o plagijatima?
- Eh, neko ko je krenuo da se bavi mojim poslom sa iluzijom da će se dopadati svima, treba da se seti da se ni Isus nije svima dopadao, a kamoli da se Bregović svima dopada. Neko bi mi dao Orden viteza od kulture i umetnosti kao što mi je Francuska dala, neko mi je, kao Univerzitet u Šefildu, dodelio počasni doktorat iz muzike... A neko misli da ne valjam ništa. Ali, kad se baviš ovim čime se ja bavim, pomiriš se s tim. I - ideš dalje.
Tri razloga za sreću
Očigledno sebe smatrate srećnim čovekom? Tri razloga zašto?
- Uvek sam smatrao da sam srećan čovek. Tri razloga? Prvo, nisam dobio sidu. Nemojte se smejati, u ovom mom poslu, kad si toliko dugo na terenu, za tako nešto je dosta velika verovatnoća. Drugo, još uvek mi nije popustio lepak koji me lepi za normalne stvari. I treće - imam pos'o koji bih radio i da me ne plaćaju. Imam sreću da radim za novac ono što bih voleo da radim i besplatno.