Nikada vas nećemo zaboraviti
Više puta pisali smo o njegovoj sudbini, apelujući na naše čitaoce da pomognu porodici ovog heroja, pošto su, bez dinara u kući, ostale supruga Radunka Dunja Kadić i ćerke: Mirjana, diplomirani agronom, Milena, diplomirani psiholog i Anđela, učenica srednje medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici.
- Nisam radila, Mirjana i Milena su tražile posao, a najmlađa Anđela bila je i još je đak. Živeli smo od Slavišine zarade po raznim svetskim gradilištima. Mučio se nesrećnik po mrazevima, vrućinama i barakama da bi sagradio kuću i iškolovao svoju decu - priseća se Slavišina supruga Radunka i dodaje:
- Najteži period bio nam je četrdeset dana čekanja da Slavišino telo stigne iz Sibira i da ga sahranimo. Bili smo u šoku i žalosti. Ništa nismo mogle da radimo i zaradimo, pa su nam tada u pomoć pritekli čitaoci "Vesti". Prve donacije stigle su nam od porodice Stevanović iz Minhena, Gorana Ostojića i Stojana Vasića iz Štutgarta, Borislava Pandurević iz Sidneja, Milenka Šipke iz Oberordorfa i nekoliko anonimnih donatora iz Bad Homburga, Beča i Melburna... Zahvaljujući njihovoj podršci, imali smo dovoljno novca da sahranimo, kako dolikuje, našeg Slavišu i odredili sve redove, a i živeli nekoliko meseci.
Pomoći ćemo i mi drugima
Porodica Kadić na internetu prati sve što pišu "Vesti" i vrlo brzo će se, makar i simbolično, uključiti u neku od akcija našeg Humanitarnog mosta.
- Na sopstvenom primeru smo shvatile šta znači pomoć u nevolji. Prvom prilikom, odvojićemo koji dinar od mog dnevnog pazara i od Mirjanine plate da pomognemo drugima kojima je pomoć potrebna. To je i naša obaveza. Želja mi je da jednoga dana moje ćerke postanu velike dobrotvorke - kaže Radunka.
Radunka naglašava da nikada neće zaboraviti sve dobre ljude koji su im pomogli u trenucima najvećeg bola i muke. Mada je bilo obećanja da će opština Leposavić zaposliti Mirjanu ili Milenu, one u Lešku, niti bilo gde na severu Kosova nisu mogle da nađu posao. Mirjana je morala da ode u Beograd u firmu njenog pokojnog oca Beometal-stroj, koja je učinila sve da novčano pomogne porodici svog nesrećno stradalog radnika i heroja, ali i zaposli Mirjanu. I Milena čeka posao u Beogradu i nada se da će nekome trebati psiholog. Najmlađa Anđela je učenica trećeg razreda srednje medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici, ima stipendiju oko 40 evra od opštine Leposavić, a Radunka sa koleginicom drži mali i iznajmljeni bife u Lešku kojim prehranjuje porodicu.
- Svesne smo da živimo na severu Kosova gde su ljudi siromašni i gde je teško naći posao, ali smo po malo i ljute na opštinu i državu što nam, kako je i obećavano, nisu pomogli da zaposlimo bar jednu od naše dve ćerke. Zapošljavali su mnogo imućnije, a za dete jednog istinskog heroja, eto "nije bilo posla", kao ni razumevanja... Ali, Bog nas je pogledao! Dobri ljudi iz celog sveta i Slavišina firma su nam pomogli, a i same smo se potrudile da nekako "stanemo na noge". Život ide dalje, moramo napred. Mi smo sada zbrinute i pomoć nam više nije potrebna. Molimo sve dobre ljude da, umesto nama, pomognu drugim porodicama u nevolji. Mnogo je onih koji sada žive teže od nas, bolesnih, starih i nemoćnih... Neka Bog čuva sve naše dobrotvore, neka ih sreća prati i zdravlje dobro služi! - poručuje Radunka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.