Erdogan bez alibija za pogrom Kurda
- Ameriko, da li si sa nama ili sa kurdskim organizacijama. Vi ih ne znate, a nama su dobro poznati kao i Islamska država - rekao je Erdogan.
Dan ranije ambasador SAD Džon Kirbi bio je pozvan u tursko Ministarstvo spoljnih poslova jer je izjavio da te kurdske organizacije ne smatra terorističkim.
Pročitajte još:
* Davutoglu opet upire prstom u Rusiju
Naime, SAD naoružavaju iračke i sirijske Kurde za borbu protiv Islamske države. Pošto je ruski uticaj na Kurde sve veći, Amerikanci ne smeju da ih se odreknu, jer su im potrebni da stignu do sirijske nafte pre regularne sirijske armije.
Proklamovani cilj SAD i dalje je svrgavanje sirijskog predsednika Bašara al Asada i suzbijanje ruskog uticaja. Američki analitičari definisali su politiku Vašingtona: Borićemo se protiv Islamske države kao da nema Rusa i Asada i borićemo se protiv Rusa i Asada kao da nema Islamske države.
Tako su turski interesi ostali po strani od američkih kojima smeta i takozvana antiteroristička operacija koju Ankara od jeseni 2015. sprovodi na svojoj teritoriji protiv Kurda kojih ima oko 17 miliona i predstavljaju petinu stanovništva. Tim pre što svirepost turskih trupa preti da izazove opštu pobunu, a rivalitet Ankare sa Rusijom u Siriji i na Kavkazu može da navede Moskvu da naoruža Kurde.
Organizacije Kurda ukazuju da turske operacije sve više liče na etničko čišćenje, pri čemu se navodi jezivi primer spaljivanja desetina ljudi u podrumu u gradu Cizre. Turci navode da je reč o borcima Radničke partije Kurdistana, a lokalni izvori da su pobijeni civili. Međutim, civili ginu u nekoliko turskih gradova, a smrt ne zaobilazi ni decu. Pri tom su Kurdi objavili i ponižavajuće fotografije tela, pa i turskih vojnika oko mrtve devojčice s koje su skinuli odeću.
Mali igrači ispadaju
Mnogi analitičari ukazuju i da će se Vašington i Kremlj dogovoriti oko Sirije kao što su i oko Irana, pri čemu će po strani ostati interesi Turske, njenog regionalnog saučesnika Saudijske Arabije, odnosno Francuske i Velike Britanije koje su držale Bliski istok kao mandatne teritorije, dakle u privremenom kolonijalnom statusu.
Erdoganove ambicije da okupira severni deo Sirije uz rizik rata s Rusijom i onemogući stvaranje kurdske autonomije u toj oblasti podrazumevaju američki blagoslov i zaštitu što je ambasador Džon Kirbi izbegao i izazvao Erdoganov bes.
"Ambasada" u Moskvi
U Moskvi je otvoreno predstavništvo sirijskog Kurdistana. Damask se nije usprotivio, pošto ineterse Kurda predstavljaju diplomati sirijske i iračke vlade.
Ambicije Kurda rastu, pa je tako njihov irački vođa Masud Barzani nedavno izjavio da je vreme da autonomija preraste u nezavisnost. Uprkos tome, irački premijer Hajder al Abadi izjasnio se protiv bilo kakve turske ili saudijske intervencije.