Spinovanje Sirije po modelu Džejmija Šeja

Iako izbeglička kriza traje godinama, zapadni političari i mediji pokrenuli su pitanje humanitarne katastrofe u Siriji upravo u trenutku kada snage legitimne sirijske vlade, potpomognute ruskom avijacijom, napreduju na svim frontovima.

"Crveni alarmi" povodom "humanitarne katastrofe" adresirani su na vojnu ulogu Rusije u Siriji, smatra analitičar Cvijetin Milivojević u izjavi za "Sputnjik".

- Očigledno je da su ruska bombardovanja položaja Islamske države dovela do preokreta na terenu i regularne snage koje predvodi sirijski predsednik Asad napreduju i oslobađaju deo po deo teritorije. Očigledno je i da se nekome iz NATO to ne dopada jer oni su nekoliko godina forsirali status kvo, u kome su, pod plaštom pomoći "demokratskoj opoziciji" dozvoljavali da se tamo formira tzv. Islamska država - kaže Milivojević.

Zbog odlučnosti akcije ruskih i sirijskih snaga, NATO pokušava da se fokusira na "negativne posledice" te intervencije, navodi on.

- To se čini tako što se broj civilnih žrtava intervencije preuveličava i stvara se spinovana stvarnost u kojoj ljudi beže od ruskih bombi, a ne od građanskog rata koji traje 4-5 godina - kaže Milivojević. U ovom trenutku, to najpre odgovara Turskoj, koja je u ozbiljnom konfliktu sa Rusijom, ali i onima koji predvode NATO, pre svega SAD, kao i jačim zemljama EU, kaže Milivojević.

Slična kampanja protiv SRJ

Slična kampanja vođena je i 1999, pred NATO agresiju na Jugoslaviju. Jedan od propagandnih povoda za agresiju NATO na SRJ bile su, podseća Milivojević, optužbe na račun tadašnjih srpskih i jugoslovenskih vlasti da iz čista mira proteruje građane albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije.

- Kolone izbeglica koje su jezdile prema granici Albanije i Makedonije bile su slika koja je trebalo da ubedi zapadno javno mnjenje u opravdanost vojne intervencije - kaže Milivojević i podseća da je navodno proterivanje Albanaca sa Kosmeta bilo opravdanje za priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

- Naravno da je bilo izbegličkih kolona. Koliko je bilo ljudi koji su proterani silom, a koliko je ljudi krenulo zato što je neko iz paralelnih struktura i OVK insistirao da ljudi krenu da bi to bila vrsta lajtmotiva za vojnu intervenciju, mi ne znamo - kaže Milivojević.

I u slučaju Kosmeta i u slučaju Sirije postoji upotreba jakog humanitarnog motiva da bi se postigli politički i vojni ciljevi, smatra Milivojević. Zapadni mediji fokusiraju se na navodnu humanitarnu katastrofu u drugom po veličini sirijskom gradu Alepu, oko koga se već godinama vode žestoke borbe. Snage regularne sirijske armije, potpomognute ruskom avijacijom, nalaze se pred kapijama Alepa, a turski premijer Ahmet Davutoglu obećava da će njegova država braniti taj grad. Od koga?

Turskoj veći neprijatelj Kurdi nego džihadisti

Turska zapravo brani Alep od Kurda, kaže Milivojević, i Rusa koji dolaze iz vazduha. Oni, prema njegovim rečima, menjaju vojno-političku situaciju na teritoriji Sirije, pogotovo onog dela koji je pod kontrolom Islamske države. Kurdi su uz to i večiti neprijatelji turske države.

- Očigledno je da se front sužava. Vlastima u Turskoj neprijatelj nije Islamska država, mislim da njih u ovom trenutku tretiraju kao ekonomske partnere, a nisu ni ostale "opozicione" vojne formacije. Ispade da je u viđenju zvanične Ankare jedini neprijatelj Asadov režim, zato što se on bori protiv nastajanja kvazitvorevine nazvane Islamska država, Rusija i kurdske vojne i političke formacije - kaže Milivojević.

NATO je skoro jedinstven po ovom pitanju. Od NATO zemalja Milivojević izdvaja jedino Francusku, koja je iz svojih egoističnih razloga, posle terorističkih napada u Parizu, prva pomogla Rusiji u bombardovanju ciljeva Islamske države.

- I SAD i ostale velike članice NATO ponašaju se po principu "ne zanima nas šta se dešava u obračunu Rusa sa Islamskom državom, bitno je da Rusi ne diraju falange koje se bore protiv Asada" - kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, taj stav je licemeran jer je upravo Zapad odgovoran za guranje Bliskog i Srednjeg istoka u krizu.