Šta se dešava sa nemačkim vozovima?
"Ne postoji stopostotna bezbednost"
"Sistem za sprečavanje sudara, poznatiji kao PZB 90, veoma je pouzdan i relativno star sistem koji se koristi u železnici. On funkcioniše na sledeći način: na železničkoj liniji postavljeni su elektromagneti koji kontrolišu brzinu kojom se voz kreće. Signalna mesta koja upozoravaju da bi voz trebalo da se zaustavi, opremljena su specijalnim magnetima. Ukoliko voz pređe preko tog signalnog mesta, on se automatski zaustavlja. Ako se voz približava signalnom mestu na kojem je obavezno njegovo zaustavljanje, mašinovođa takođe biva upozoren da prilagodi brzinu voza i da ga zaustavi", navodi Uve Heft, ekspert za ovu oblast, a prenose nemački mediji.
Heft dodaje: "Ukoliko mašinovođa to ne uradi, voz se automatski zaustavlja. I u tom slučaju specijalni magnet prati brzinu. Taj magnet nalazi se na 150 do 300 metara pre glavnog signalnog mesta. Ukoliko voz i dalje prelazi određenu brzinu, tada se automatski aktivira kočnica".
Dva voza ne bi smela da se sudare na istom koloseku. Za bezbednost i normalan tok železničkog saobraćaja odgovoran je dispečer. On daje saglasnost da li voz sme da nastavi vožnju i brine se za to da se takve stvari ne dogode. Pri tom mu, naravno, pomaže tehnika.
"Postoji mogućnost da je signal bio poremećen, ali i u tom slučaju mora da postoji mogućnost delovanja. Za to u centrali postoji uređaj pomoću kojeg može da se pošalje tzv. zamenski signal. U tom slučaju, mašinovođa zna da sme da nastavi vožnju. Međutim, ako dođe do vanredne situacije i ako deluje ljudska ruka - a ljudi prave greške - onda, nažalost, dolazi do ovakvih nesreća. Stopostotna bezbednost, pa čak i kod automatskih sistema, nikad neće postojati", zaključuje Heft.