U tuđinu samo preko agencija s licencom
- Naš posao je razmena informacija o ponudi i tražnji. Kada nam te agencije proslede konkurse, objavljujemo ih na našem sajtu. Prikupljamo i prijave zainteresovanih i šaljemo poslodavcima, pa ako nekog odaberu, povezujemo ih - navodi Rosić.
On dodaje da radnici sa Balkana mogu da odu na razgovor sa poslodavcem ili da ga kontaktiraju putem skajpa.
Vlasnik firme u Nemačkoj, tvrdi Rosić, daje radnu dozvolu. Upitan da li zna da u Srbiji radnike mogu da šalju u inostranstvo samo licencirane agencije, Rosić odgovara da on nije agencija, ali da jesu nemačke sa kojima radi.
Direktor Reintegracije Kadrija Mehmedović podseća da je to udruženje uključeno u program Posao za radnike zapadnog Balkana od 2016. do 2020" Ističe da se za odlazak u Nemačku traži 30 struka - građevinskih, elektro i mašinskih radnika i medicinara.
- Nemačka je načinila velike ustupke omogućivši našim ljudima da pod istim uslovima kao i radnici iz zemalja EU nađu zaposlenje. Da bi izbegli učenje višeg nivoa znanja jezika i nostrifikaciju diplome, naši radnici se tretiraju kao pomoćni. Radne dozvole im stižu iz pet nemačkih gradova koji su za njih nadležni, sklapa se ugovor o radu i uz dokumentaciju šalje za dobijanje ulazne vize - navodi Mehmedović proceduru.
Ističe da su sve usluge, od dobijanja radne dozvole do vize, besplatne.
- Čuo sam da će Nacionalnoj službi za zapošljavanje biti ponuđeno da se uključi u ovaj program, da ne bude da Reintegracija podstiče iseljavanje građana Srbije - kaže Mehmedović.
Međutim, u toj službi o takvom angažmanu ništa ne znaju, a u Ministarstvu za rad tvrde da ih udruženje nije obavestilo o programu koji promoviše.
- Oblast zapošljavanja naših državljana u inostranstvu regulisana je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U skladu s tim zakonom, postupak posredovanja u zapošljavanju u inostranstvu vrše Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje s važećom dozvolom za rad ovog ministarstva, a trenutno ih je 77 i njihov spisak je na sajtu Ministarstva. Ako neko koristi usluge tih agencija, osim provere da li su registrovane, treba da proveri da li je u ugovoru koji radnik potpisuje obezbeđena njegova zaštita propisana Zakonom koja obuhvata dozvolu za rad, troškove pregleda i uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, prevoz - navode za "Vesti" u Ministarstvu rada i napominju da se Ugovor o radu potpisuje pre odlaska na rad u inostranstvo.
I srpski biznismeni vode preko granice
- Važno je znati da svi koji odlaze na rad u okviru ovog programa mogu odmah da povedu i porodicu - kaže Mehmedović koji pojašnjava da je program njegovog udruženja sa poslodavcima individualan i da Reintegracija samo daje informacije. Dodaje da je na hiljade poslovnih ljudi poreklom iz Srbije u Nemačkoj zainteresovano za program i da već ima biznismena poreklom iz Novog Sada, Niša i Leskovca koji su već odveli radnike.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje objašnjeno je da pri posredovanju u zapošljavanju srpskih državljana u zemljama EU traže i potvrdu poslodavca od nadležnih službi i institucija te države da on može zapošljavati i radnike koji nisu iz članica EU.
- Mi i licencirane agencije vodimo evidenciju o potrebi za zapošljavanjem u inostranstvu prema mestu prijave i pratimo realizaciju zaključenih ugovora s poslodavcima radi zapošljavanju u inostranstvu - kažu u Nacionalnoj službi i ističu da su njihove usluge besplatne.
Migracioni servisi
- U slučajevima kad privredni subjekat obavlja poslove zapošljavanja u suprotnosti sa Zakonom ne poseduje dozvolu za rad ovog ministarstva, a ministarstvo dođe do saznanja o tome, dostavlja se zamolnica Tržišnoj inspekciji za obavljanje nadzora uz moguću kaznu ili zabranu rada. U okviru Nacionalne službe za zapošljavanje postoji mreža migracionih servisnih centara u Beogradu, Boru, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kruševcu i Kraljevu - kažu u Ministarstvu i ističu da Migracioni servisni centar pruža individualnu pomoć i savetovanje.