"Kaspijska zver": Ruski tajni projekat koji je prestravio CIA-u
Hladni rat bio je jedno vrlo neobično i napeto vreme ukoliko ste bili Amerikanac ili Rus. Amerikanci su bili u konstantnom strahu od 'crvene' ruske invazije, a Rusi od - američke. Obe su se velesile naoružavale kao da sutra ne postoji, atomskim se oružjem pretilo kao zvečkama, gradili su se bunkeri, ali i neverovatno oružje i prevozna sredstva dostojna naučno-fantastičnih romana.
Jedno od njih svakako je i ruski ekranoplan u istoriji upamćen kao "Kaspijsko čudovište". Ekranoplani su naime prevozna sredstva koja koriste sve blagodeti tzv. 'ground effecta' - ona lete, ali vrlo blizu tla ili površine vode dok im sloj vazduha između krila i tla drastično smanjuje otpor.
"Kaspijsko čudovište" 1964. je godine dizajnirao slavni inženjer Rostislav Aleksejev što je vrlo brzo otkrila i CIA . Oni su iz zraka snimili gigantsku letelicu s oznakom ' KM ' i tada je prozvali "Kaspian monster" iako je "KM" je zapravo bila ruska oznaka za 'Korabl maket' tj. - prototip.
Najveća letelica na svetu
Raspon krila misteriozne letelice bio je čak 43 metara , a dužina njenog trupa iznosila je 92 metra . Uz težinu od 550 tona , MD-160 je bila mašina koja je uterivala strah u kosti. Bila je to tada najveća letelica na svetu, a veličina je u Hladnom ratu bila bitna. Vrlo bitna.
CIA se, piše Wired , toliko prestrašila ruskog tajnog projekta da su dizajnirali posebnu bespilotnu letelicu kojom su špijunirali njen razvoj.
Ta prva verzija ekranoplana dizajnirana je da leti pet do deset metara iznad tla ili površine vode i koristi 'ground effect' što joj je omogućavalo da prevozi teret od 137 tona, bilo u trupama, vojnoj opremi ili - nuklearnim glavama, piše Gizmodo . Uprkos gigantskim dimenzijama i težini, MD-160 je mogao postići brzinu od čak 740 kilometara na sat, dok je preporučena brzina bila 430 km/h.
Dobro za transport, loše za vojna dejstva
I dok je 'Kaspijsko čudovište' imalo izvrsne karakteristike za prevoz tereta, za vojnu upotrebu imao je jednostavno previše mana. Manevarske mogućnosti bile su mu u najmanju ruku bedne, a i najmanji nagli pokret mogao je uzrokovati rušenje letelice jer bi krilo zahvatilo površinu vode i onda mu više nije bilo spasa.
I dok je zbog leta nad površinom ekranoplan bio nedostižna meta za podvodne mine i torpeda, on bi uvek morao imati oružanu pratnju koja bi se pobrinula da je put čist i savršeno prohodan. Kasnije verzije letelice bila su čak i naoružane raketama, no stvar nikad nije dovedena do savršenstva.
Miloni bačeni u promaeni koncept
No, Rusi su odbijali priznati da milione ulažu u promašeni koncept, a testiranja i nadogradnje nastavile su se sve do pada SSSR-a. Nakon punih 15 godina testiranja na Kaspijskom jezeru dogodila se i prva velika nesreća - ekranoplan se srušio zbog greške pilota, a njegovi su ostaci bili preteški za izvlačenje iz jezera, piše Wired .
Propast celog projekta još je godinama ostao pravi tabu u Rusiji, a prve fotografije zapadom su se proširile tek početkom 90-ih godina kada je izvorna i gigantska verzija već bila odavno penzionisana.
Nju je pak na nekoliko godina nadomestio Lun , manja verzija 'letećeg broda'. Ruska vojska proizvela je tek dva primerka koje su koristili do 1996. godine. Oni su i danas usidreni u jednoj od ruskih luka gdje podsjćaju na neka druga, megalomanska vremena Hladnog rata.