10+10 sa Žikom Jelićem

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Mnogo ljudi. Uglavnom svi su bili oko Nikole Karaklajića i "Veče uz radio", koja nam je mnogo pomogla, kao i dobronamerni ljudi koji su prepoznali da je to što radimo dobro.

2. Kako se borite sa tremom?
- Tremu sam doživeo na prvom nastupu, želeo sam da pobegnem sa pozornice ali nisam mogao. Danas je to više odgovornost nego trema do onog trenutka dok ne izađem na binu.

3. Koji aplauz pamtite?
- Mnogo je aplauza na svakom koncertu, kako posle pojedinih pesama tako i na kraju koncerta.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- To što nismo iskoristili šansu za ozbiljan rad koja nam se ukazala u Londonu, već smo se vratili u Jugoslaviju.

5. Kome se divite i zašto?
- Već godinama se divim Novaku Đokoviću. Ja ga tako doživljam kao da je on jedan protiv celog sveta. I on se uspešno bori već godinama.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Vojni pilot, ali zbog oštećenja jednog uha nisam mogao da prođem kontrole.

7. Kakvu muziku slušate?
- Muziku koja neće da me dovede u stanje nervoze, napetosti, već muzika koja mi prija zvukom, ritmom, melodijama, lepim instrumentalnim pasažima. Ali, sve se vrti oko rokenrola.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Mislim da je pravi odmor bio '91-'92 godine kad sam puno vremena provodio na Savi i Dunavu na brodićima koje sam tada imao. Volim reku i prirodu koja je okružuje.

9. Gde biste najradije živeli?
- Meni Zemun kao gradić odgovara i tu se dobro osećam. A, neko drugo mesto, pa trebalo bi da bude u blizini nekog okeana, ili uz reku.

10. Neostvarena želja?
- Nisam imao velikih želja, tako da i nemam neispunjene želje. Sve su ostvarene.