Merkelova kriva za izbegličku krizu
Na pitanje novinara "da li je Angela Merkel kriva za izbegličku krizu", on je neuobičajeno eksplicitno odgovorio: "Ko drugi? Do prošle godine pitanje izbeglica za Evropu nije bilo velika tema. Ni do dana današnjeg ne razumem zašto je delovala tako kako je delovala. Time je Nemačku i Evropu definitivno opteretila ogromnim problemom koji se neće tako lako rešiti. Svojim postupcima je od izbeglica napravila migrante."
Pročitajte još:
* "Ako propadne Šengen, ispaštaće Balkan"
Ovaj Englez, inače unuk nemačkog doseljenika u Britaniju, bavio se uglavnom pitanjem ekonomskih izbeglica i migracija, a za svoj rad dobio je i plemićku titulu.
- Izgleda da se Nemačkoj dopada uloga spasioca koju sada igra, ali ona se ne graniči ni sa jednom zemljom u kojoj vlada kriza. Svi koji su ovamo došli to su učinili da bi na Zapadu okušali sreću, a mnogi upravo kreću ovamo. To su stotine miliona ljudi, ogromna masa koju, kada se jednom pokrene, ništa neće zaustaviti - kaže profesor Kolijer.
On je podsetio na tezu svog kolege iz Svetske banke, Serža Mihailofa, da je sledeće žarište već krenulo da se pali: "Afrički region južno od ekvatora bi mogao da bude sledeći Avganistan, a oko 100 miliona stanovnika, pre svega iz Malija i Nigera, dobro su čuli poruku Merkelove da su vrata Evrope otvorena", upozorava profesor.
Kao prvi korak ka rešenju, on predlaže "radikalan zaokret u komunikaciji". Evropa mora jasno da stavi do znanja da ekonomske izbeglice ne treba uopšte da kreću na put, jer nemaju čemu da se nadaju. "Još bitnije: i oni koji žele da se sklone od progona, moraju da počnu da izbegavaju Evropu, a zaklon potraže u susednim zemljama", kaže Kolijer.
Uzori su Kanada i SAD
Ako Evropa ne zna kako da postupa, neka pogleda preko okeana prema Kanadi i SAD. "Ove zemlje imaju vrlo restriktivnu useljeničku politiku. Na primer, Kanada je primila 25.000 Sirijaca, i to samo čitave porodice, ne usamljene mladiće. Na taj način ne može da dođe do mnogih problema na koje se Evropa upravo žali", zaključuje Kolijer.- Evropa bi trebalo da finansijski pomogne Turskoj, Libanu i Jordanu i preuzme deo finansiranja izbegličkih kampova u njima, smatra on i pritom podržava Šojbleov predlog da se nekom vrstom Maršalovog plana u ovim zemljama stvore radna mesta za izbeglice, kako ne bi bili motivisani da krenu ka Evropi.
Osiguranje granica
Kolijer je u intervjuu ponovio svoj kredo: "EU nije zadužena za prijem izbeglica, ali jeste za to da osigura svoje granice, zajednički ili, ako to ne funkcioniše, onda svaka država za sebe. Nije mi jasno da se o tome uopšte ne vodi vodi diskusija".