Rusi odbacuju nazive na stranom jeziku
Oni drugi, čiji naziv je bio razumljiv Rusima, trudili su se bar da ga pišu latinicom, ne bi li tako ostavili utisak zapadnog stila i sjaja. Ali, u poslednje vreme ta tendencija se menja. Sve više firmi sada prelazi na ćirilicu i na čisto ruske nazive.
U Sovjetskom Savezu su ljudi živeli "iza gvozdene zavese", tj. smatrali su da je na Zapadu sve prvoklasno i nedostižno, a samim tim i poželjno. Posle rušenja SSSR-a u Rusiji je zavladala "tržišna ekonomija", tj. postalo je neverovatno moderno da sve ima engleski, francuski ili bar italijanski naziv.
Čaj „Greenfield”, obuća «Chester», teksas odeća «Westland: American Spirit» ili popularna marka cipela «Carlo Pazolini” - sve to nema nikakve veze sa zapadnim kompanijama, ali kod potrošača se stvara utisak pripadnosti Zapadu.
Nije čizkejk, već piroga
Sada se situacija menja. Sve češće se odbacuju strani nazivi, a umesto njih se firmama i objektima daju ruska imena. Mnogi su konačno shvatili da naziv "London" nema nikakvo čarobno dejstvo. Osim toga, u poslednje vreme se sve više razmišlja o sopstvenom identitetu. Određenu ulogu je odigralo i naglo zahlađenje odnosa između Rusije i Zapada.
Onaj ko je sebe ranije nazivao Moscow Cheesecake sada se zove "Masterskaя piroga". U modi su i nazivi iz doba Carske Rusije, na primer „Sыrovarnя”, „Teremok”, „LavkaLavka”.
Tvorci ruskih brendova pokušavaju da uliju potrošačima težnju za kupovinom ruske robe, ali i da istaknu prednost kvaliteta i svežine domaćih proizvoda u odnosu na ono što dolazi sa Zapada.
U pekari „Masterskaя piroga” kažu da uvozni „čizkejk“, koji moskovskim restoranima dostavljaju američke kompanije, može da stoji u zamrzivaču duže od godinu dana, a „Masterskaя piroga” insistira na sveže ispečenim proizvodima od prirodnih i svežih namirnica.