Biće novca i za treću kravu
Najavljuju da će u aprilu obradovati još neku porodicu, obezbedivši sredstva za kupovinu još jedne krave. Tačnije već treće zaredom, nekome od štićenika Humanitarnog mosta, a sa molbom da naredna porodica ima prebivalište u Republici Srpskoj ili Hercegovini, za koju su zavičajno vezani.
Mleko im daje snagu
Četvorica mladih Trajkovića svakog dana vredno treniraju fudbal i igraju u mlađim kategorijama vranjskog Dinama, člana Prve fudbalske lige Srbije. Na trening odlaze zavisno od vremena, nekad autobusom, a nekad četiri kilometra peške u jednom pravcu.
- Napijemo se ujutru mleka, svež hleb stavimo pod mišicu i pravac u Vranje. Puni smo snage i dobri fudbaleri - ističe ponosno najstariji Lazar.
Koliko samo ova pomoć može da znači, najbolje se vidi na primeru siromašnih, ali vrednih domaćina Đorđa i Slavice Trajković, kojima je krava Zekulja postala simbol opstanka kućnog ognjišta. Za njih i njihovo četvoro dece: Lazara (15), Mladena (14), Damjana (13) i Dimitrija (11), sveže mleko i sir svaki dan, daju sigurnost i zadovoljstvo, jer uz vruću pogaču koju umesi vredna Slavica ništa ukusnijeg nema.
- Još jednom, hvala do neba tom dragom čoveku, koji je inicijator plemenite akcije da dobijemo kravu na poklon. Bog mu dobrim vratio, jer nam je pružio šansu da opstanemo i ostanemo svoji na svome. Isto tako da u vremenu koje dolazi, decu izvedemo na pravi put i omogućimo im srećniju i izvesniju budućnost. Hvala i svoj deci, srpskim mališanima iz dijaspore, koja su, kako čujemo, ispunila svoj zavet i poslali sredstva za kupovinu naše mile Zekulje. Veliko hvala i Redakciji "Vesti", svima koji na najplementiji način pomažu našoj deci - kaže Đorđe Trajković, pri nedavnoj poseti reportera našeg lista.
Sav ponosan, Đorđe nas je poveo u pomoćnu prostoriju blizu kuće, gde je smeštena Zekulja. Da pokaže kako napreduje i podeli lepu vest, a to je da je Zekulja steona, zbog čega očekuju i prinovu.
- Telence treba da stigne krajem juna. Mnogo se radujemo! Samo zdravlje od Boga i našoj sreći neće biti kraja. Kad muzemo Zekulju, gledamo kako joj otežao stomak, vidimo pokrete i srce nam se topi od miline. Bila je na osemenjavanju 22. septembra prošle godine i sada je u petom blagodarnom mesecu - ističe sa zadovoljstvom Slavica.
Vredna domaćica navodi da su igrom sudbine i tranzicije pod okriljem divljeg kapitalizma, početkom 2000, ona i suprug ostali bez posla, pa su krenuli iz početka, da tegobno i nespokojno žive od sitne poljoprivrede. Prepušteni sami sebi, nezaštićeni od države.
- Radili smo u gigantima, ja u tekstilnom Jumku, a Đorđe u kožarskoj Koštani. Jumko se, skoro preko noći, od preko 12.000 radnika, sveo na 1.000, koji nisu primali plate mesecima, a Koštana je sa 5.000 radnika otišla u stečaj i istoriju. Od dobro situirane porodice, postali smo puka sirotinja sa četvoricom sinova. Planirali smo još koje dete, devojčicu, ali smo odustali, jer su naišla neizvesna vremena kad smo se borili za puko preživljavanje - priča sa tugom u glasu Slavica.
Ipak, lice joj ozari kad pomisli na to kako su zahvaljujući plemenitim zemljacima iz Kanade, dobili su kravu hraniteljku. Kupili su je u svom selu, od poznatog domaćina, sa žigom i ličnom kartom. Platili su je taman toliko koliko su i dobili novca, 850 evra.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Za njihovu šestočlanu porodicu mnogo treba, snalaze se kako znaju i umeju. Slavica radi kod kuće, posla za nju pored petorice muškaraca ima i previše, ali se ne žali. Imaju bašticu, sade povrće, čuvaju desetak kokošaka, dve guske i svinju. Njihovi dečaci im u svemu pomažu, a Zekulja im je mezimica. Na rastanku, prate nas veselim uzvicima, sa porukom da dođemo ponovo i radujemo se napretku Zekulje.
Dobrih ljudi svuda ima
- Kako smo sav dobijeni novac potrošili na kupovinu Zekulje, a ona je stigla u zimu, morali smo da nabavimo i hranu. Nismo imali para, ali veliku želju da je čuvamo, negujemo i da nam bude kao za izložbu, e, to smo imali. Hvala Bogu, pa nas svi znaju kao siromašne, ali poštene domaćine, pa su nam izašli u susret. Daju nam sena na poček, a platićemo kad smognemo snage i zaradimo koji dinar viška. Đorđe, čim se poboljša vreme, radiće u nadnici, u šumi, u branju drva ili bilo gde kako bismo bili bez dugova. Vredan je, savestan i svestan da nam je krava šansa da opstanemo i ne zavismo ni od koga - kaže Slavica.