Banaćanka osvaja Aziju

- Igrom slučaja, a imala sam samo 13 godina, počela sam da se bavim ovim poslom i upravo moji roditelji su "krivci" za to, jer su me odveli na kasting, gde su stručnjaci iz sveta mode, odmah primetili moje neobične i zanimljive crte lica i tako je sve polako počelo - započinje priču o sebi Nataša, koja je sredinom prošle godine postala član naše elitne modne agencije, a već nakon nekoliko kastinga su je bukirali klijenti iz Indonezije.

Dobila je poziv za Džakartu i pomislila da se neko šali, jer je tek zakoračila u profesionalni svet mode.

- Sve u mom životu je počelo da se odvija munjevitom brzinom. Radila sam kampanju za poznati indonežanski magazin, kao i bilbord za jedan brend, snimala spot pevačice Milice Pavlović. Nedavno sam radila reklamu za indijski nacionalni sport koja tek treba da se pojavi. Jako sam se obradovala pozivu iz Mumbaija, gde sam upoznala puno zanimljivih ljudi i stekla prave prijatelje - naglašava Nataša.

U Mumbaiju se osećala kao kod kuće.

- Već posle dve nedelje bila sam kao domaća, odgovarala mi je otvorenost i prisnost ljudi, zavolela sam njihovu muziku, naučila pokrete i veoma interesantan način igranja koji mi jednog dana može pomoći da uđem u Bolivud i u svet glume - uz smešak ističe Nataša, dodajući da se kod manekena ništa unapred ne zna i da bi osim završetka studija zaštite životne sredine na zrenjaninskom fakultetu "Mihajlo Pupin", koji joj je u prvom planu, volela da još malo prokrstari Azijom.

- Svesna sam činjenice da konstantno treba raditi na svom usavršavanju i obrazovanju, jer bez kompletne ličnosti, mala je verovatnoća da uspete u ovom poslu. Posle srednje škole, radila sam kao barmen, a od zarade sebi plaćala časove jezika i manekenstva - otkriva tajnu Nataša, strastveni obožavalac čokolade, koja je tabu tema za mnoge manekenke i modele.

- Znam da je negativno utiče na kožu lica, ten, ali šta ću kad je obožavam. Trudim se koliko mogu da izbegavam slatko, ali kad već moram da jedem čokoladu, trudim se da budem "pametna" i kupujem čokoladu i ostale proizvode sa 70 i više procenata kakaoa, bez previše šećera.

U Indiji su joj najviše nedostajali majka Mirjana, otac Željko i njene četiri sestre. Na pitanje da li bi mogla da živi u Indiji, odgovara:

- Teško je to reći, mada mi sve prija ovde u Mumbaiju, valja se prilagoditi mentalitetu ljudi ovde, koji je dosta drugačiji i različitiji, ali bih volela da radim u Indiji i da je posećujem što češće. Osim Džakarte i Indije, od zemalja u kojima sam bila, izuzetno mi se sviđa Italija, ali bih volela da posetim i neku arapsku zemlju, recimo Abu Dabi.