10+10 sa Vladimirom Graićem Grajom

1. Ko je najzaslužniji za vašu karijeru?
- Moji roditelji. Bili su uporni kad je trebalo i dali su mi mnogo ljubavi i podrške, kad mi je bilo najpotrebnije.

2. Kako se borite sa tremom?
- Nikako. Nekada sam pevao u bendovima, ali sam prestao zbog treme. Zbog treme sam pobegao u kompozitore.

3. Aplauz koji pamtite?
- U Helsinkiju kada je Marija Šerifović pobedila sa "Molitvom". To vrištanje, aplauz i ludilo još mi odzvanja u glavi.

4. Šta sebi nikada nećete oprostiti?
- Što sam u životu bio brzoplet. Da sam bio promišljeniji i strpljiviji, život bi mi bio mnogo lakši. Sad sam "med i mleko" kakav sam nekad bio.

5. Kome se divite i zašto?
- Divim se svima koji su u ovoj zemlji ostali normalni.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Zdravko Čolić! On mi je bio idol. Bio i ostao.

7. Koju muziku slušate?
- Potpuno drugačiju od one koju komponujem. Obožavam Dejvida Bouvija, idola moje mladosti. Slušam nju-vejv, muziku s kraja '80-ih, elektronsku muziku...

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Malo ih je bilo.

9. Gde biste najradije živeli?
- Odlazio sam iz Srbije, vraćao se, pa opet odlazio. Voleo bih da živim negde gde je toplije - u Grčkoj, Italiji, Španiji.

10. Neostvarene želje?
- Imam vremena da ostvarim sve što želim.