"Bure baruta" trese izborna groznica
Hrvatska je prošlu godinu ispratila u postizbornoj psihozi i preganjanjima oko formiranja nove vlade, čiji su prvi trapavi koraci izazvali odijum u javnosti. A posle Hrvatske, ove godine izbori će biti održani i u Srbiji i Makedoniji, a nije isključeno da im se priključi i Bosna, cela ili samo na nivou Republike Srpske, ali i AP Kosovo. Crna Gora je u poslednjem trenutku izbegla prevremeno glasanje za novi parlament, ali ona je ionako zagazila u izbornu godinu.
Hrvati se vraćaju nacionalizmu
Hrvatski izbori za novi parlament, reklo bi se, više su vratili staro nego što su doneli nešto novo. Nova vlada iznedrila je koaliciju Mosta i HDZ-a, a ako je suditi po prvim lastama, izgleda da će između premijera koji program prezentira u pauerpointu i zagovornika podgrejane Tuđmanove politike prevagu odneti ovi drugi. Hrvati su se vratili oprobanim, nacionalističkim matricama. Opravdano se nameće pitanje hoćemo li imati reprizu politike devedesetih.
"Večiti Milo" nema nameru nigde da ide
Crnogorski premijer Milo Đukanović faktički je već imao "probu izbora" u parlamentu, kad je ponudio mandat poslanicima na raspolaganje, ali je uspeo da namakne većinu u trodnevnoj predstavi koju je verovatno sam izrežirao. Faktički, on može mirno da spava, jer se u Crnoj Gori, kako stvari stoje, izborima neće ništa promeniti.
Promena kod Makedonaca?
U isto vreme, na drugom kraju bivše Jugoslavije, u Makedoniji, ostavkom makedonskog premijera Nikole Gruevskog, dogovorenom sa opozicijom i EU, izborna kampanja je faktički počela, iako će o tome da li će izbori zaista biti održani u aprilu odlučiti ambasadori EU i SAD u Skoplju.
Opozicioni lider Zoran Zaev, koji slovi za favorita Amerike, neće mnogo prezati da pregazi i po koji nacionalni interes kako bi dobio vlast. Već se naveliko spekuliše da je sa albanskim partijama sklopio dogovor oko autonomije unutar Makedonije. Gruevski, s druge strane, nema mnogo podrške spolja, pa je njegova pobeda pod znakom pitanja.
Vanredni izbori su već mesecima tema opozicije i na Kosovu. Ko god da pobedi, ciljevi će ostati isti. Slično je i u Srbiji. Prava enigma, međutim, bili bi opšti izbori u Bosni na koje je, kao odgovor na zahtev opozicije u RS za izbore u ovom entitetu, pozvao Milorad Dodik.
Tako će građanima većeg dela bivše Jugoslavije u narednim mesecima biti zajednički glasačke kutije i izborna kampanje, bar na kratko, a verovatno i zapaljiva predizborna retorika koja prija biračkom telu.
Šta će i hoće li izbori nešto promeniti u tim zemljama, hoće li one nakon toga postati stabilnije i predvidivije, zasad je teško prognozirati. Ali zato predizborna previranja svakako neće ići naruku ni stabilnosti ni predvidlivosti stanja u regionu koji tradicionalno važi za bure baruta.