Put u grad iz kog se niko ne vraća

Fizička kazna za muziku iz mobilnih telefona

Izgleda kao normalan autobus, ostalo je nešto prljavštine od ranijih putnika, nedostaje poneko dugme na upravljačkoj tabli, stakla su negde napukla - ali svi koji sedaju u njega znaju da ih taj autobus možda vodi na put u jednom smeru. I ne preteruju.

Sa autobuske stanice u centru Bejruta polazi autobus za Raku. Ova linija postoji oduvek, ali otkako je Raka postala uporište samoprozvanog kalifata pod kontrolom Islamske države, ova linija je postala najopasnija na svetu.

Put traje 24 sata, a pre Rake staje se u Damasku koji je pod kontrolom režimskih snaga, kao i u Palmiri koja je pod kontrolom džihadista. Oni su u Raki zabranili pušenje, pa zato putnici pre ulaska u autobus pale zadnju cigaretu, a onda sledi ritual - natapanje prstiju u parfem, brisanje fotografija i muzike iz mobilnih telefona. Džihadisti sve detaljno proveravaju, a ukoliko im tako nešto nađu svakako će biti kažnjeni fizičkom, a možda i smrtnom kaznom.

Ne boje se bombi, već snajpera

I sama vožnja predstavlja rizik - ponekad borbeni avioni preleću nisko iznad autobusa. Ponekad snajperisti otvore paljbu na njega.

Većina putnika ne boji se borbenih aviona jer bombe koje bace padnu na sigurnoj udaljenosti, ali za snajpersku paljbu nikad ne znaju odakle dolazi. Vozači uglavnom nastavljaju da voze bez obzira na sve.

Autobus se iz Rake uglavnom vraća prazan. Džihadisti ne dozvoljavaju odlazak. Ali ima li ikakvog načina za povratak iz tog grada? Iskusniji kažu da se može otići, recimo, na 15 dana zbog nekog medicinskog pregleda ili lečenja. Ukoliko se osoba ne vrati u zadatom roku, džihadisti će im zapleniti svu imovinu.

Jedan čovek ispričao je medijima priču o gradu u kom njegova deca već 4 godine nisu izašla iz kući da bi otišla u školu.

- To je nekada bio moj raj. Pre džihadista. Pre rata protiv Islamske države i siromaštva i bede koju je sve to prouzrokovalo. Sada je to moj pakao - rekao je medijima taj čovek iz autobusa.