Petak 29.01.2016.
08:30
B. Božin - Vesti

Čudno povlačenje Karle del Ponte

Reuters
Ućutkana, pa se razmahala u Hagu: Karla del Ponte

Tog 21. februara 1970. godine izvršen je teroristički napad bombom podmetnutom u avion kompanije Svis er, kad je kod mesta Virenlingen poginulo svih 47 putnika i članova posade.

Slučaj, koji se smatra najvećim zločinom u novijoj istoriji Švajcarske, dvadeset godina kasnije, dakle 1990. godine, proglašava se zastarelim. Odluku je 7. marta 1995. godine pisanim putem objavila Karla del Ponte, reagujući tako na tekst objavljen u "Noje ciriše cajtungu", u kome list podseća da ni 25 godina posle zločina za njega niko nije procesuiran.

Ni tajna služba nije pomogla

Pretraga po arhivima pokazala je da je napad iznad Virenlingena obrađivala i tajna služba, koja je ustanovila vezu osobe koja je u avion u Minhenu ukrcala eksplozivni paket (Sufijan Kadumi) s palestinskim organizacijama. Kadumi, rođeni Sirijac, i danas je živ, i bori se na strani predsednika Asada. Za razliku od švajcarskog, nemačko pravosuđe proces ni do danas nije zatvorilo, ali Nemci još nisu došli do toga da protiv nekoga podignu optužnicu.

Karla del Ponte, koja je tada bila državni tužilac, nije bila zadovoljna što je proces zastareo, pa je naložila svom asistentu da nađe način kako da slučaj ne bude iz formalnih razloga zatvoren, posebno što su već postojala dvojica osumnjičenih - Sufian Radi Kadumi i Badavi Musa Javher, obojica pripadnici palestinskog PFLP-a Žorža Habaša. Asistent je dve nedelje pretraživao dokumentaciju dok nije pronašao mogućnost kako da Virenlingen bude proglašen "slučajem koji ne zastareva", što bi omogućilo nastavak pravnog procesa.

Detalj za koji se asistent "uhvatio" bio je protokol jednog anonimnog telefonskog poziva centrali Svis era koji je snimljen dva dana posle napada, dakle 23. februara 1970. godine, a u kome osoba koja se predstavila kao član Fronta za oslobađanje Palestine (PFLP) s jakim stranim akcentom preti da će ta organizacija postavljati bombe u avione kompanije "sve dok trojica heroja iz Vintertura ne budu oslobođena" (ovde se radilo o palestinskim komandosima osuđenim na dugogodišnje zatvorske kazne zbog napada na avion izraelske kompanije El Al na aerodromu u Cirihu 1969. godine, u kome su ubijeni jedan napadač i kapetan aviona.)

Del Ponteova je tako 25 godina star telefonski poziv iskoristila da se pozove na član 75. švajcarkog kaznenog zakona koji kaže da "slučaj ucenjivačke pretnje upućene švajcarskim javnim službama" ne može da zastari. Švajcarski mediji su počeli da pišu o do tada nepoznatim detaljima o tome da su palestinske organizacije u to vreme vršile masovne pretnje švajcarskim vlastima.

Međutim, pet godina kasnije, 3. novembra 2000. godine, slučaj podmetnute bombe je u potpunoj tajnosti obustavljen. Nije bilo ni javnog saopštenja, niti su obaveštene porodice žrtava. Karla del Ponte je u to vreme već radila u Tribunalu u Hagu, a odluku o obustavljanju istrage potpisao je njen zamenik.

Obustavljanje procesa je obavijeno velikom misterijom. Iako u njen profil spada da se za jedan slučaj "zauzme s mnogo pompe, da bi kasnije lako od njega odustala", švajcarski dnevnik spekuliše da je bilo spoljnih pritisaka na Del Ponteovu. List pominje da je 1970. godine sa PLO potpisan tajni dogovor o "nenapadanju" o kome se gotovo ništa ne zna. Sama Karla del Ponte je na pitanje lista o ovom slučaju odgovorila "da se više ne seća tadašnjih istraga".

2024 © - Vesti online