Vozi Miško za kilo 'leba
Pošto sedimo napred, ne možemo a da ne vidimo da na svakom semaforu "Miško" otvori kesu, uzme parče hleba i jede. "Mama, ovaj vozač je baš gladan", kaže mi ćerkica. Ja se nasmejem i kažem: "Pa, verovatno nije doručkovao."
Nastavljamo da se vozimo. Vozač se bori sa hlebom. Sklapam oči i zamišljam kako li je to u nekim tamo razvijenim zemljama gde vozači tamošnjih GSP-ova imaju svoju kantinu pa u nju svraćaju da jedu. Da li i njihovi vozači kupe veknu hlebu, samo onako - za užinu?
Ipak, ovaj vozač je srpski vozač autobusa, sa platom s kojom verovatno jedva sklapa kraj sa krajem. Kao i većina drugih srpskih radnika.
Pročitajte još:
* Vozač zaustavio autobus dok nekulturni ne ustanu trudnici
* Kamenovani autobusi u Beogradu: Povređena putnica, velika materijalna šteta
I onda mi pogled padne na putnika pored koji čita novine, a na naslovnoj strani se političari "prepucavaju" oko izbora. Da bar mogu da "progledaju" sa naslovnica, pa da vide malo kako se živi. A ne da se iz toplih "audija" i "mercedesa" i svojih foteljica smeškaju napaćenom narodu i poručuju da će im biti bolje. Šta, kao, posle izbora će ovaj vozač moći da kupi i pojede dve kile 'leba u smeni?
Ili da se u predizbornoj kampanji malo provozaju autobusom. Ali stvarno, a ne za kamere i bez drugih putnika, pa da vide malo kako izgleda "real life" u Srbiji. Da li bi i onda okrenuli obraz na drugu stranu i nastavili da nas lažu i obećavaju nam bolje dane... Da li bi onda Srbiji krenulo na bolje?
Ubeđena sam da bi, kad bi se spustili među nas, svakog od njih (bar na trenutak) bilo sramota. Od samih sebe, pre svega, i da bi, ako ništa, pomislili na ostavke. Zarad ovog napaćenog i gladnog naroda.
Izlazimo iz autobusa. Ostavljamo vozača i njegov hleb. A žao mi ga je. Razmišljam kada će kao čovek sesti u neki restoran za vreme svoje pauze za ručak i pojesti supu i neko meso.
Da li će to vreme ikada stići u Srbiju?
"Možda posle ovih izbora" - sama sebi se smejem i stežem ćerkicu za ruku...