Svetosavaka akademija: Srbiji potrebno društvo koje vrednuje pamet i izvrsnost
- Postoji jedna drevna umetnost koju smo sasvim zanemarili, to je veština postavljanja dobrih pitanja, onih nezaboravnih pitanja čiji se eho čuje danima ili čak decenijama pošto su izgovorena - poručio je Verbić na Svetosavskoj akademiji.
- Naša deca više ne maštaju da budu astronauti, arheolozi, lekari, detektivi, pisci, profesori, slikari, vatrogasci, kuvari... Maštaju samo da imaju dobru platu. Maštaju o poziciji ili funkciji, a ne i o zanimanju, školuju se za neki siguran posao, a ne za svoj životni poziv. Jesu li deca kriva? Ne, deca su ista kakva su uvek i bila, otvorena, znatiželjna, lakoverna i željna pažnje - rekao je Verbić.
Prave vrednosti
Verbić je naglasio i da se razvijenost društva ne meri samo ekonomskim parametrima već i sistemom vrednosti ljudi koji ga čine.
- Nama je potrebno okruženje u kome se deca ne stide da kažu šta su pročitala; društvo u kome mediji ignorišu glupost i primitivizam, društvo u kome se kritičko mišljenje sistemski podstiče, društvo koje vrednuje pamet, veštinu i izvrsnost u svakoj oblasti i društvo koje neguje kulturu dijaloga - dodao je.
Prema njegovim rečima, decu ne treba pitati šta bi želeli da budu kad porastu, već to koji bi pravi problem voleli da reše.
- Sreća u nesreći je da bar nerešenih problema ima u izobilju. Neko bi rekao da hoće da iskoreni glad, neko da svima obezbedi krov nad glavom, drugi opet da pronađu lek za neku sada neizlečivu bolest, a neko da narod učini pismenijim nego što jeste. Šta god odabrali, biće to veliko i ambiciozno, možda nerealno, ali važno - rekao je ministar.
A, kako ističe ministar, njihov izbor tada neće se svesti na to u koju školu treba da idu, koju diplomu da dobiju i gde da se zaposle, već će otvoriti jedno stvarno dobro pitanje na koje decenijama neće moći da daju dovoljno dobar odgovor.
- Umesto toga stalno će otkrivati šta to još treba da nauče kako bi rešili problem koji ih mori još od malih nogu. Tako se rađa strast - naglasio je Verbić.
On je primetio da bi čovek kome je kablovska televizija jedini prozor u svet, pomislio da je ova planeta jedno užasno mesto koje iz dana u dan postaje sve gore.
- Onaj ko čita samo naslove u novinama, oko toga već ne bi imao bilo kakvu dilemu i smatrao bi da ovoj civilizaciji nema spasa. Međutim, onaj ko stvarno čita i metodično slaže deliće saznanja u istorijsku perspektivu, vidi da svet bolji od ovoga nikada nismo imali - smatra ministar.
- Čovečanstvo nikada ranije nije bilo pismenije, sitije, slobodnije niti dugovečnije. Pre samo dvesta godina, samo je jedna od pet osoba znala da čita, živela je u neuporedivo oskudnijim uslovima i prosečan životni vek joj je bio tek nešto iznad 30 godina. Zahvaljujući sistematičnosti, upornosti i zdravom skepticizmu miliona istraživača i mislilaca širom sveta, učinili smo da svet postane bolje i pravednije mesto - dodao je ministar.