Manastir Stjenik: Čuda pod Jelicom
Pretpostavlja se da su manastir podigli braća Mrnjavčevići, nešto pre Maričke bitke 1371. godine u kojoj su izginuli. U manastiru se nalaze mošti nekoliko svetitelja: Stjeničkog i Leštanskog, i mošti Stjeničkih mučenika.
Sveti Jovan Stjenički je pripadao sinaitsko-isahastičkom monaškom pokretu. Rođen oko 1382, podvizivao se u Leštanskoj pustinji, ali je pred turskim ordijama morao da se povuče u šumu. Bio je iguman Stjenika, a duhovnik okolnim manastirima. U to vreme je u stjeničkom kraju živelo oko 100 monaha i sedam pisara. Vodili su prepisivačku školu duhovnih knjiga.
Igumanov izvor
Pola kilometra od manastira Stjenik izvire voda posvećna ocu Pajsiju i đakonu Avakumu koje su nedaleko odatle, u 19. veku, pobili Turci, kaže predanje. Narod ovaj izvor naziva Svetinja, smatrajući je lekovitom. O tome govori i predanje o pogibiji igumana Jovana Stjeničkog. Njega su Turci najpre uhvatili na Svetinji i izboli, ali, kada je oprao rane u potoku, potpuno isceljen sišao je do crkve da je spase. Turci su ga tu isekli na komade, a u crkvu zatvorili ostale monahe i narod, i žive ih spalili.
Igumana Jovana Stjeničkog ubili su Turci 1462. godine. Ipak, život u manastiru je vrlo brzo obnovljen i i održao se do 19. veka. Zapaljen je i sravnjen sa zemljom 1788, u vreme Kočine krajine. Nov Stjenik je podignut 1802. i tada je posvećen Jovanu Krstitelju. Ranije je bio posvećen Bogorodici, o čemu govori pronađeni pečat Stjenika iz 18. veka.
U Drugom svetskom ratu, pošto su na Ivandan 1941. podigli ustanak, u manastriski konak partizani su smestili štab. Po narodnom predanju, uoči Ivandana, inače manastirske slave, i četnici su podigli ustanak protiv okupatora. Potom su ubačene su četiri mine u crkvu. Dve su nađene pred carskim dverima a dve kod moštiju svetitelja i nijedna nije eksplodirala. Razrušen je samo manastirski konak.
U stjeničkom kraju se čuvaju priče i zapisi o mnogobrojnim čudima koja su se dešavala u manastiru, kod moštiju svetitelja i na vodi Svetinji.