Srce nam je u Rusiji, a gde je mozak?

"Srbi, mnogo ste, bre, lenji"

Veliki vođa najavio je da će uskoro biti novih izbora. To znači da počinju kampanje (mada izgleda da se nikada nisu ni prekidale) sa besomučno recikliranim marketinškim sloganima, osmesima i beskrajnim optimizmom. Kao i čuvenim, delbojevskim "za dve godine ćemo...".

U vladajućoj stranci imaju "šizofren" pristup. Vučić hvali EU, Angelu Merkel, kritikuje sopstveni, "lenji" narod, a Nikolić uzdiše nad bratskom nam Rusijom. Hoće da im poverujemo da se to nisu dogovorili, a da bi "zahvatili" glasove sa svih strana.

Međutim, jača podrška nekim opozicionim strankama koje identitet prvenstveno grade na rusofilstvu. Ali, koliko je sve to na realnim osnovama? Koliko smo stvarno bitni velikoj Rusiji? Naravno da svi hoće da se druže sa najjačim dečakom u razredu, ali šta on ima od gluvarenja sa nama?

Moramo da shvatimo da sve zemlje gledaju svoje interese i da kao društvo moramo da se opredelimo šta hoćemo i kakvi želimo da budemo. Ne postoje prečice ka boljem životu. 

Pričaju nam ono što želimo da čujemo

Sredinom januara objavili smo veoma zapažen tekst jedne Ruskinje koja je studirala i živela dugo godina u Srbiji. Tekst uglavnom govori o tome kako Srbi doživljavaju Ruse i izazvao je veliki broj veoma emotivnih komentara, mnogi čitaoci bili su "dirnuti u žicu".

Međutim, u moru hvalospeva, verovatno je mnogima promaklo da je Tatjana, tako se zove devojka, napisala i da Srbi imaju pomalo bajkovitu predstavu o Rusiji, njenoj političkoj i vojnoj sili. Meni je naročito privukla pažnju rečenica da Srbi očekuju da ih Rusija spasi ako nekad zatreba.

Verujte, ove redove potpisuje dugogodišnji rusofil (onaj koji na svakim olimpijskim igrama prati ceremonije proglašenja pobednika kada ruski sportisti osvoje zlatnu medalju, da bi pustio "do daske" rusku himnu, najlepšu na svetu), ali koji je ubeđen da je krajnje vreme da se okrenemo sebi i da ne očekujemo spas sa strane. Od nas zavisi.

Čini mi se da se rusofilstvo u Srbiji prečesto zloupotrebljava. Zato je važno da mislimo svojom glavom i da ne dozvolimo političarima, naročito ne njima, da dalje guraju ovu zemlju u propast pričajući nam bajke. Kad nas već kradu, ne moramo da trpimo i da nas lažu.

Zato ne verujte u sve što čujete na televiziji ili vidite u novinama, pročitajte knjigu nekog ruskog pisca, poslušajte njihovu muziku, odgledajte neki ruski film...

A ja sad odoh sa svojom pametnijom polovinom u Ruski dom na koncert, obećao sam...