Lazarovi putopisi - Indija (3): Baba Kinaram ašram
To nešto je ono što se normalno vidi iznad vatre, iznad plamena, neko kovitlanje vazduha, ali vazduha koji je različit od okolnog. Kada sledeći put budete imali priliku da gledate vatru, pogledajte iznad plamena i biće vam jasno o čemu pričam. Vatra bez plamena. Kako samo ovo moćno izgleda.
Pomislio sam - ovo je čista energija. Toliko sam bio privučen tom energijom, da sam proveo sigurno sat ili dva netremice gledajući u vatru, vatru koja gori vekovima, ali gori bez plamena. Sedeo sam ispred vatre sve dok mi neko nije prišao i rekao da me Bibuti baba zove da popijemo čaj. U Indiji se sa baba oslovljava čovek koji vodi ašram, a ako želite nekom da ukažete poštovanje, takođe ćete ga tako osloviti.
Nikada nisam video nekog bez apsolutno ikakvog izraza na licu kao što je to bio Bibuti baba. Pili smo čaj i razmenili pokoju reč na engleskom, koliko je njegovo znanje engleskog to dozvoljavalo. Pitao me je odakle sam, čime se bavim i kako se živi u mojoj zemlji. Potom mi je pričao o ašramu, vatri i Kinaram babi. Mesto gde je gorela vatra bila je terasa na kojoj je Kinaram baba primao ljude i pričao sa njima. Iza nje se nalazila soba u kojoj je živeo.
Sa nama je sedeo još jedan mlađi čovek koji tog dana nije ni reč progovorio, ali sam sa njim u narednim danima imao zanimljive konverzacije. Bio je to doktor Dipak. On mi je rekao da na drugoj obali Ganga ima još jedan ašram i u njemu je bolnica za lepru. Insistirao je na tome da odem do te bolnice i ispričao mi je zanimljivu priču:
- Kada je Kinaram baba umirao, poručio je ljudima da će se on vratiti, kada za to dođe vreme; Nemojte da brinete. Kada ponovo bude bilo potrebe za to, ja ću se vratiti. Jedanaesti baba posle mene ću ponovo biti ja - rekao je Kinaram baba pred svoju smrt.
Jedanaesti baba nakon njega je bio Bagvan Ram baba i on je napravio tu bolnicu za lepru. O mom odlasku u tu bolnicu pišem u knjizi JA ili ja, ko sam ja?
