Erdoganova prazna puška
Međutim, osim što je turska vojska iskopala nekoliko rovova na granici, Erdogan je najavio još da će o problemu da razgovara s američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom.
Putinova pretnja
- Rekao sam odavno, nećemo tolerisati ruske jedinice na severu Sirije, u području koje se proteže od granice s Irakom do obale Sredozemnog mora - kazao je Erdogan posle vesti da je Rusija razmestila već 200 vojnika na sirijskom međunarodnom aerodromu Kamišli, u bazi 154. lovačkog puka uz samu granicu s Turskom.
Ubistvo glavara
Pretnja Erdogana više deluje kao vapaj za pomoć SAD koja nastoji da pojedine grupe okupljene u Džejš al fatehu skine sa liste terorističkih i progura na spisak pregovarača u Beču. Moskva je do sada nekoliko puta odbila takav predlog, a glavar Džejš al fateha Zahran Aluš, ubijen je krajem decembra u vazdušnom napadu u kojem je ispaljeno najmanje 10 raketa.
Kao što su "Vesti" pisale, severni deo Kamišlija kontrolišu Kurdi, a južni s aerodromom i graničnim prelazom prema Turskoj vlada u Damasku. Osim toga, ruski marinci stigli su i na aerodrom Kuvejres istočno od Alepa.
Ruski avioni i helikopteri koriste ukupno pet uzletišta u Siriji, ali je Hmejm kod Latakije do sada bila jedina stalna avio-baza. Osim toga, Crnomorska flota ima bazu u luci Tarsusa na obali Sredozemnog mora. Sve te baze razmeštene su blizu Turske. Stoga mnogi autori sada podsećaju na pretnju predsednika Vladimira Putina nakon što je Turska iznad Sirije oborila ruski avion:"Nećemo ratovati, ali će Ankara još zažaliti zbog napada".
Od Sirije do Jermenije
Podrškom teroristima Turska se posvađala i s Irakom, koji ratuje protiv Islamske države. Osim toga, Bagdad je burno reagovao na razmeštanje turskih trupa na svojoj teritoriji i zapretio oružanim napadom kako bi ih prinudio da se polako i nevoljno povuku. To je približilo Irak starom neprijatelju Turske, Iranu. Time je uz Jermeniju s ruskom bazom Turska potpuno odsečena od regiona.
Rusko prisustvo predstavlja kolaps neoosmanske ideologije i politike Erdogana i premijera Mehmeta Davutoglua, prema kojoj Turska treba da vodi samostalnu politiku u međunarodnim odnosima i odlučujuće utiče na prostorima koje je nekada obuhvatala otomanska imperija: Zakavkazju, Bliskom istoku i Balkanu i Centralnoj Aziji naseljenoj narodima turskog porekla.
Umereni teroristi
To je i navelo Tursku da podrži terorističke bande koje ratuju protiv sirijske vojske. Od njih kupuje švercovanu naftu i omogućava im da se preko turske teritorije snabdeju oružjem i fanaticima iz celog sveta.
Kurdska igranka
Ankara se naročito plaši formiranja kurdske države na severu Sirije, pošto Kurda u Turskoj ima oko 17 miliona i čine petinu stanovništva. Međutim, sirijski Kurdi izričito ističu da im je cilj autonomija.
Zanimljivo je da su se Rusi razmestili u Kamišliju nakon što je kurdski portparol saopštio da su Amerikanci preuzeli aerodrom u Rumejlimu kako bi im doturali oružje. Rumejlim je poljoprivredno uzletište malog kapaciteta, a SAD su demantovale da nameravaju da ga koriste.
Ostaje da se vidi da li je reč o koordinisanom manevru, pošto je i sirijskim Kurdima u interesu da se zaštite od Ankare ruskim prisustvom na granici, u Kamišliju.
U Turskoj je osnovan i Džejš al fateh, koalicija različitih ekstremističkih bandi među kojima su najznačajnije Džebhat an nusra (sirijska filijala Al kaide) i Ahrar aš šam. One su pojačane bandama turske nacionalne manjine i Sivim vukovima, turskom terorističkom grupom koja je svetsku slavu stekla 1981. neuspelim atentatom na papu Jovana Pavla Drugog.
Džejš al fateh u savezu sa takozvanom Slobodnom sirijskom armijom (SSA) koju na zapadu ubrajaju u "umerenu opoziciju" početkom prošle godine zauzeo je sirijske pogranične provincije Latakija (severni deo) i Idleb. Zapadni mediji su tada slavili naslovima da su "pobunjenici oslobodili Idleb", ne obraćajući pažnju na masakre kurdskog, hrišćanskog i alavitskog stanovništva.
Međutim, poslednjih dana Džejš al Fateh i SSA pretrpeli su katastrofalan poraz u Latakiji i sirijska vojska napreduje ka Idlebu i severnom Alepu, poslednjim putevima terorista ka Turskoj. Pri tom je Ankara bespomoćno gledala uništenje terosrista i samo zatvorila granične prelaze da ne bi prebegli na tursku teritoriju.
