Posle otkaza ubila ga beda
Beda, gubitak posla i doma, neretko ove ljude nateraju da dignu i ruku na sebe ili umru u nekom napuštenom skloništu ili groblju od gladi.
- Nebojša je bio rodom iz Vranja, nije imao posao i spavao je ovde na groblju, zajedno sa drugim beskućnicima - priča nam Zoran, vlasnik kapelice i cvećare na groblju.
Radio je kao pekar, a nakon što je ostao bez posla ostao je i bez doma. Kako pričaju radnici na groblju, Nebojša se nije ženio i nije imao decu. Voleo je da popije, a jedini rod mu je bio rođak iz Vranja, koji je takođe došao u Beograd u potrazi za poslom.
U prihvatilištu samo 104 mesta
Spas od zime i gladi u beogradskim prihvatilištima pronašlo je 137 beskućnika iako raspolaže sa samo 104 mesta. Ipak, mnogi beskućnici u Srbiji radije sklonište pronalaze u napuštenim šupama, barakama, prikolicama, vagonima, gradilištima. Među njima ima narkomana, alkoholičara, nezaposlenih, ali i skitnica, koji ne žele da se prihvate posla.
Na žalost, beskućnika poput Nebojše ima još na ovom groblju i tu borave i danju i noću.
- Zbog bede i očaja odali su se alkoholu, koji ih polagano ubija - priča jedan od posetilaca na groblju.
Ovo groblje je malo, nema mnogo sahrana, ali rodbina često na grobove donosi hranu i rakiju za pokoj duše, koju beskućnici piju.
Pored pečalbara sa juga Srbije, na groblju, koje su za svoje svratište prinudno izabrali ima i mladih, nezaposlenih ljudi iz prestonice, kao i narkomana.
Prvoslav Nikolić, direktor Prihvatilišta za odrasle i stara lica u Beogradu kaže da iako prihvatilište raspolaže sa skromnim sredstvima na pomoć mogu računati svi kojima je potrebna.
- Svako ko nema smeštaj može doći kod nas u Kumodrašku ulicu i mi ćemo mu obezbediti ležaj i obrok. Niko neće ostati na ulici, pogotovo ne zimi - kategoričan je Nikolić.
On kaže da je iz novina čuo za slučaj nesrećnog Nebojše, ali da on nikad nije potražio pomoć i smeštaj u prihvatilištu.
- Na žalost nikome ne možemo pomoći na silu, ukoliko to čovek ne želi - sa žaljenjem konstatuje Nikolić.
