Balkan parkiralište za migrante?
Strah da bi to moglo da znači da će migranti koji ne dobiju azil u željenim zemljama biti vraćeni u balkanske države, tamo gde su prvi put i registrovani, ponovo je oživeo i u Beogradu.
- Niko od nas ne može očekivati da izbeglice ostanu u Srbiji, niti ćemo dozvoliti da se ovde vraćaju. Niko neće ostati u Srbiji, osim onih koji traže azil. Ne možemo da dozvolimo da se napravi kolaps na Zapadnom Balkanu koji bi postao sabirni centar - uverava šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Crveno na hrvatskom semaforu
Iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozoravaju da šverc migranata opet cveta i da na balkansku rutu svakodnevno pristižu i ekonomski migranti iz zemalja koje nisu u ratu i čiji građani nemaju pravo na azil.
- Na terenu vidimo da izbeglice iz tih zemalja uspevaju da prođu kroz Makedoniju i uđu u Srbiju. Hrvati ih vraćaju nama i njima preostaje samo da se smeste u neki prihvatni centar i pokušaju da traže alternativne puteve za dalje - izjavio je Radoš Đurović, direktor Centra.
U nemačkim medijima pominju se dva scenarija.
Prvo je zatvaranje i masovno nadgledanje granica od Grčke prema Makedoniji. Posledica toga je da će Grčka postati mega-lager za izbeglice, ali bi zauzvrat mogla da se nada daljim finansijskim paketima pomoći.
Drugi scenario predviđa da se odmah počne sa selekcijom izbeglica na Balkanu i odvajanjem potencijalnih azilanata od ekonomskih izbeglica, koje nemaju pravo na azil. Ekonomske izbeglice iz Maroka, Egipta, Pakistana ili Bangladeša trebalo bi da se selektuju i direktno iz usputnih balkanskih država deportuju u svoje domovine.
Austrijsko "stop"
Austrija je juče odlučila da uvede ograničenje za prihvat izbeglica. Kancelar Verner Fajman, međutim, nije objasnio šta će se desiti kada bude dostignuta gornja brojka, a za ovu godinu ona iznosi 37.500 podnosilaca molbi za azil.
Iz straha da bi Nemačka mogla da zatvori granice i da ih ostavi da se sami bore sa problemom, Fajman je pre nekoliko dana predložio da dve zemlje zajedno zatvore granicu prema Sloveniji.
Vladimir Petronijević iz Grupe 484, nevladine organizacije koja se bavi migrantskom problematikom, kaže da opasnost za Srbiju leži u činjenici da Beograd sa zemljama EU ima potpisani sporazum o vraćanju, kako svojih, tako i državljana trećih zemalja koji nemaju legalan osnov za boravak u državama Unije.
- Međutim, u slučaju masovnih kretanja readmisija ne može nikako biti odgovor i prebacivanje odgovornosti samo na jednu zemlju. Srbija i zemlje zapadnog Balkana svakako nisu prostor koji bi mogao da prihvati veliki broj tih ljudi - kaže Petronijević.
Da Brisel ne namerava da od Balkana pravi svojevrsno parkiralište za nesretne ljude, uveravao je nedavno i komesar za proširenje Johanes Han, a pre dva dana i portparolka Evropske komisije Nataša Berto.
